Звездино отрежњење

У одлучујућој утакмици у сезони Црвена звезда није испунила ни сопствена обећања, ни очекивања других. С пет бодова заостатка за Партизаном два кола пре краја нема више чему да се нада.

Из пораза у 144. „вечитом дербију” она, ипак, може да извуче корист. То је – отрежњење.

Осам победа с новим тренером на исто толико утакмица опили су Звезду и „звездаше”. На некима су „црвено-бели” играли боље, на некима слабије, али није преоштра оцена да ниједног супарника нису надиграли.

Али, побеђивало се: крагујевачки Раднички с 2:0, Хајдук с 3:0, у Смедереву с 1:0, Спартак с 4:1, у Борчи с 1:0, Доњи Срем с 1:0, у Јагодини с 3:2 и Београд с 1:0.

А није обичај да се „с победом расправља”. Њој се у зубе не гледа.

То може донекле да буде добро: осоколи, да крила, клонулом улије самопоуздање...

Међутим, потребно је и строго самооцењивање, чак строже од било чије туђе оцене. Плодови могу да буду и последица повољне климе, а не само сопственог рада.

Звезда је од Партизана примила гол под несрећним околностима. Бајковић је сачувао њен гол од противничких играча, али не и од себе. Он због тога није крив. Срећа се овог пута поиграла са Звездом, као што јој је пре тога неколико пута била савезник.

За суботњи неуспех не треба да криви срећу. На гол „вечитог ривала” је упутила само два озбиљнија шута: Касалица у 16. минуту с тридесетак метара, кад је погодио пречку, и Каду из слободног ударца с ивице казненог простора пред сам крај утакмице.

То је, заиста, мало. Делимично оправдање може да се нађе у томе да је Партизан – Партизан, то јест озбиљнији, чвршћи, тврђи противник од свих осталих у нашој земљи.

Али, Црвена звезда је слично играла, рецимо, и против тимова из Борче и Пећинаца. Коло пре „вечитог дербија” и против готово јуниора с Карабурме...

Те екипе су направиле грешку више од Црвене звезде. Или у нападу, јер нису искористиле неку своју шансу, или у одбрани, па су примиле гол. Партизан није частио „црвено-беле”. Његови играчи у одбрани су на најједноставнији начин решавали ситуације: лопту би избили у поље, или у аут, или у корнер... Само да је не дају противнику у ноге.

Са Пинту не може да се замери што од првог минута, с обзиром да је Звезди одговарала само победа, није све снаге бацио у силовите нападе. У других 45 минута то, међутим, није могао да изведе, мада је покушавао.

Партизан је у првом полувремену играо опрезније и тиме изгледа да је заварао Звезду. А у другом, уместо да појачава одбрану како време одмиче, он је све више потискивао противника.

„Црвено-бели” се ту нису снашли. Било је логично да они јуре ловину, а не да буду ловљени. И никако нису могли да повежу редове, јер су, чини се, пропустили да искористе у првом полувремену иницијативу која им је била на располагању.

Слабије игре уочи „вечитог дербија” у Црвеној звезди су објашњавали огромним притиском који су осећали њени играчи. Већ су били отписани из борбе за првака, а онда су се са 11 бодова заостатка за Партизаном примакли на само два. И уследила је борба не само на игралишту против супарника, него и психолошка борба, пошто су знали да ће окршај с комшијом да пресуди.

Када је тај окршај дошао на ред – играли су као и пре тога. Можда то може да се објасни страхом да се не поклекне кад је успех надохват руке.

Вирус те заразе је у фудбалском васпитању наших фудбалера. Уместо да тренери траже од њих, још од првих утакмица у млађим селекцијама, да играју најбоље што могу усађује им се значај меча, што оставља трајне последице. То се примећује и кад игра наша репрезентација.

Да је остало 0:0 Звезда и „звездаши” би се вајкали да им се „најљући ривал” провукао. Да су „црвено-бели” нападали, па били поражени и с већом разликом тренер би био крив што је „срљао”. Сада му се, вероватно, замера да је био превише опрезан. На жалост, победа, било како да се дошло до ње, сама хвали победнике, а пораз не даје никакво оправдање пораженима.

Овакав исход „вечитог дербија”, а самим тим и шампионата, гаси еуфорију која би се сручила на Звезду. Са Пинто има довољно елемената да на миру процени ко из овог састава може да напредује, а који играчи нису за Црвену звезду и да клуб ту учини шта се може.