Варош на три реке
Ни мањег простора ни веће количине историје, природних лепота и услова за одмор на једном месту. Овако би се, у најкраћем, могли описати Тител, живописни градић на југу Бачке, и његова околина.
Када се Тисом или копном стигне у Тител прво што се може видети јесте Тителски брег, највиша кота Бачке. На његовом врху било је утврђење које је срушено после Карловачког мира и од чијег камења су, према предању, саграђене куће у доњем граду. На врху брега, са којег се пружа прелеп поглед на околину, налазе се и остаци Цркве светог Иве, а за Тителски брег везане су бројне легенде. Тако се, својевремено, била раширила и прича да је овде закопано Атилино благо, што је некима био довољан мотив да забаце ашов и почну (узалудно) да копају.
Основни утисак који посетилац, навикао на велеградски живот, може да осети у Тителу јесте мир који делују опуштајуће. Овде постоје и идеални услови за бављење спортом, што је још пре 80 година умео да искористи један богати Бечлија, који је у граду на Тиси изградио четири тениска терена. Њих, нажалост, више нема, али су ту лепе, старе куће, цркве, шеталиште крај реке, ресторани, а срце града је Парадни трг којим доминира хотел "Тиса".
До Титела се из Београда и Новог Сада аутобусом стиже за мање од једног сата, близу је и Зрењанин, али је можда најбољи, а свакако најромантичнији начин да се до њега дође – бродом. Јер, Тител се налази на самом ушћу Бегеја у Тису, десет километара одатле је ушће Тисе у Дунав, што граду и околини даје посебну драж. Близу је и Царска бара, јединствен природни резерват са око 170 врста птица.
Вожња бродом "Ковин" од Београда до Титела траје пет-шест сати, док је за повратак потребно око четири сата. Ако се код Титела, уместо према пристаништу, "скрене" у Тамиш, за сат времена стиже се до преводнице, још једне занимљивости овог краја: ту ваља сачекати 20 минута, да се вода подигне три метра, после чега може да се настави пловидба Бегејем или да се посети Царска бара.
Иначе, мештани Титела су веома љубазни и поносно ће вам рећи да је овде школа основана још давне 1703, да су њени ђаци били Лаза Костић и Лукијан Мушицки, да су из овог краја Светозар Милетић, Исидора Секулић, Милева Марић-Ајнштајн, Светислав Зорић, Михајло Рашковић, као и да је Шајкашка увек била чувена по добрим јунацима.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


