Дневник успона (5): чека се миг Сагарматхе

Чланови Extreme Summit team-а, предвођени нашим познатим алпинистом Драганом Јаћимовићем, првим човеком из Србије који је освојио највиши врх на свету, покушаће да се успну на Монт Еверест (8.848 м) и досегну тачку изнад које нема ничега: место на коме престаје земља, а почиње небо.

Овај подухват, успон, трајаће до 4. јуна ове године.

У деветочланој екипи су: Драган Јаћимовић, Милош Ивачковић, Драгана Рајбловић (прошле године, као прва жена из Србије на врху изнад 8.000 метара, стекла право да равноправно са осталим члановима експедиције подели драж успона на ову магичну планину), Марко Николић, Петар Пећанац, Симо Драгићевић, Драган Петрић, Басар Чаровац, Илија Андрејић.

Захваљујући агенцији Mmd Corporate, на страницама "Путовања" ћемо вас укратко обавештавати о току њихове авантуре.

5. 5. 2007.

Јуче по подне нас је поткачила снежна олуја, али је зато данас освануо диван дан. Шта се ради у БЦ-у? Неко пере веш, неко се и окупао, а има и оних који су се зарекли да нема купања до краја експедиције. Понеко је зарадио опекотине на лицу у висинским камповима, па сада вида ране у бази. По мом савету, једна група је отишла у шетњу на оближње "брдо". Није добро да будете пасивни током периода одмора. На овој висини веома брзо атрофирају мишићи, што, поред велике токсикације, касније током великих напора доводи до њиховог пуцања и истезања.

Кинези се уредно припремају за олимпијску 2008. годину. У БЦ-у је никао прави мали град.

Сваки дан по десетак џипова са ротацијама дође им у посету. Стварно изгледа импресивно, мада их у планини нисам нешто пуно приметио.

Сутра је Ђурђевдан и ми одосмо на уранак. Али, не у висину него у долину. Потрајаће тај уранак два-три дана пре него што се вратимо у БЦ. Нећемо писати извештаје, јер идемо да одморимо главу и заборавимо где смо пошли. Планина неће никуд. Сачекаће нас и она, као и наше сумње, тензије и страхови.

6-8. 5. 2007.

За ове дане извештај ћете прочитати када се заврши експедиција, негде крајем маја.

Такође, поред текста биће и много фотографија.

Зашто тек тада? Када будете читали текст и видели фотографије, биће вам све јасно.

9. 5. 2007.

Јуче по подне смо се вратили у БЦ. Данас је Дан победе, па су нас Руси позвали код њих у камп на журку. Наравно, позив пријатеља се не одбија.

Док сам у шатору куцао извештај, дошли су Марко и Петар, и готово углас саопштили: "Хеј, Мануел је рекао да има поуздану временску прогнозу. Добри дани за врх су 13-14, а касније и 16-17. мај, а онда долази лоше време. Он данас креће за АБЦ да би стигао на време".

Дакле, почело је! Како се приближава успон на врх, стижу "поуздане" информације, људи се узмувају по кампу и креће лудило. Они са мање стрпљења готово да трче ка висинским камповима. Као да из АБЦ-а креће аутобус за врх, па ако закаснимо он оде без нас…

Наредних дана стизаће много различитих временских прогноза. Знам то. Знам и какву атмосферу у камповима ће створити.

Али, то је уобичајено. Ствари нису баш онакве како на први поглед изгледају.

За неколико дана све ће бити другачије…

10. 5. 2007.

Време протиче у припремама за одлазак у АБЦ. Данас сам имао консултације са неколико других вођа експедиција. Колико људи, толико ћуди. Сви негде журе. Видећемо, крај маја је далеко и сигуран сам да ће се појавити један дан довољно добар за успон на врх.

Данас сам чланове експедиције питао: "Шта мислите, која је најбоља временска прогноза"?

Нико није ништа рекао. Сви су чекали одговор.

"Најбоља временска прогноза за Еверест је стрпљење."

То је био мој одговор. Време ће показати да ли сам био у праву.

11-12. 5. 2007.

Данас напуштамо БЦ. После ручка крећемо за АБЦ, али планирамо да вечерас ноћимо у Middle camp-у.

Сутра око 14 требало би да стигнемо у АБЦ (6.400 м). Одавде из БЦ-а је тешко доносити одлуке, па се зато приближавамо планини.

Горе је ситуација много јаснија и у наредних неколико дана донећемо коначну одлуку о термину поласка према врху.

Иначе, већина експедиција жури да стигне термин 15-16. мај за "summit day". Према проценама, тог дана према врху ће кренути око 100 пењача.

У тој гужви постоји велика опасност од добијања промрзлина, јер се на првој и другој степеници чека и по сат времена.

13. 5. 2007.

Данас је Милошу рођендан. Вечерас очекујем да наш кувар направи праву торту.

Док ово пишем у АБЦ никад хладније, а изнад Ц2 ветар дува брзином већом од 50 км/ч!

За оне неупућене, та брзина ветра изнад 8.000 метара значи 99 одсто добијање промрзлина. Али, жеља за Еверестом је врста лудила.

У току дана смо проверили све регулаторе и маске за боце са кисеоником. Свако је добио по један комплет и чува га до Ц2, када ће све то почети да користи.

Шерпаси, сирдар и ја имали смо одвојени састанак. Када би све ишло тако глатко као договори са њима!

Наши висински кампови су спремни, као и 45 боца са кисеоником правилно распоређених у шаторима.

Опрема је спремна, ми смо спремни, као и наши висински шерпаси. Само чекамо један миг Сагарматхе и крећемо.

14. 5. 2007.

АБЦ (6.400 метара). Земаљски дани теку…

Пре подне падао је снег, али је касније сунце извирило иза облака и остатак дана било је сунчано. Сви су отишли до "crampons point-a" да мало размрдају ноге.

Мој сирдар Бола би кући, па се цео дан врти око мене: Када ћете на врх?

Изгледа да ја више поштујем ову планину него он, мада се на његовом језику она зове: богиња Мајка Земља.

Чланови екипе су још у одличној кондицији. Многе експедиције су имале доста одустајања због здравствених проблема, што је уобичајено на Евересту.

Ми одржавамо добру атмосферу у тиму и покушавамо да оне нестрпљиве спустимо на земљу. Да, има и таквих, мада из дана у дан увиђају да се против природе не иде на силу.