Разлаз Роајалове и Оланда

Француска левичарка Сеголен Роајал најпре је изгубила шансу да постане прва жена шеф државе у овој земљи, а затим је остала и без партнера. Франсоа Оланд, шеф Социјалистичке партије, с којим је живела заједно више од четврт века и с којим има четворо деце, упустио се у љубавну везу са новинарком "Пари мача". А троје прави гужву не само у браку (што беше у случају принцезе Дајане), већ и у ванбрачној заједници, на коју је Сеголен Роајал била поносна ("Није нам потребно то парче папира", говорила је).

Са папиром или без њега, шаблони мушко-женских односа остају исти. А њих је Хелена Фрит Пауел, Енглескиња која живи у Паризу и проучава стил живота француских жена (ауторка књиге "Два кармина и љубавник"), овако формулисала: док жене сматрају да су мушкарци који имају моћ врло привлачни, чак неодољиви, чини се да мушкарци више воле мање амбициозне жене. Тиме сугерише да Франсоа Оланд није могао да издржи доминацију своје савршене супруге и да је зато утеху нашао у Валери Трирвајлер, која је с њим правила интервју и повратила му пољуљано мушко самопоуздање.

Звучи прилично поједностављено, али и вероватно ако се узме у обзир да су проблеми популарног пара из редова социјалиста почели управо у новембру прошле године када је она изабрана за званичног кандидата ове странке за председничке изборе. Франсоа Оланд, коме су страсни наступи у јавности у комбинацији са зајапуреним лицем док говори донели надимак "Дивља јагода", постао је човек у сенци своје ведре партнерке која се често јавно конфронтирала с њим око неких политичких питања.

Но-но о приватности

О кризи њиховог односа се, међутим, није раније писало, јер Француска има стриктан закон о приватности, што потврђује и Ањес Поарије, коментаторка француске културе.

"Сви су знали да Роајалова и Оланд имају проблем, а неки су знали и више. Али француска култура и закон налагали су нам да ћутимо. Истраживање или коментарисање у јавности нечијег приватног живота је но-но", пише Ањес Поарије у "Гардијану", објашњавајући разлику између француских и "крвожедних" британских таблоида који се традиционално сурово наслађују детаљима из живота краљевске породице.

Ипак, Роајалова је све донедавно штитила своје партнерство са Оландом и није се либила да суспендује једног од својих портпарола када се овај усудио да јавно каже како је њена једина слаба тачка - њен партнер. Роајалова и Оланд су се упознали 1978. године у Националној школи за администрацију коју су обоје похађали и живели заједно више од 27 година. Штавише, недавно су поднели тужбу против аутора књиге "Фатална жена" у којој се наговештава њихов разлаз, да би одмах после вести о њиховом раскиду била промовисана друга књига, "Иза кулиса пораза", чији су аутори двоје новинара АФП-а, у којој се потврђује да су се разишли. Аутори прве књиге сада траже да повуку тужбу.

Упркос томе што је он кривац за разлаз, већина држи његову страну. Поменута Хелена Фрит Пауел пише у "Телеграфу": "Оланд ми никада није био симпатичан. Арогантан је, непривлачан, нема шарма. Уз то Француз је. И, још горе, социјалиста. Ипак, сада ми га је жао. Зашто? Она га је избацила из куће иако је, заправо, она та с којом је, убеђена сам, тешко живети."

Она образлаже своју претпоставку сусретом са Сеголен пре неколико година када је писала књигу о француским женама.

"Само сат времена проведених с њом уверило ме је колико је тешка за сарадњу", тврди списатељица.

Незгодна особа

Репортер "Дејли мејла", пак, подвлачи да Роајалова ужива репутацију "незгодне особе" како у париским дипломатским круговима, тако и у регији Поату Шарант, где је председница владе, и да то мишљење о њој преовлађује чак и у ћаскањима на терасама кафића.

Колико је то, заправо, разлог њиховог разлаза, а колико чињеница да је Сеголен Роајал једна од ретких "супруга" која није желела да заташка неверство свог партнера? Французи су годинама прећуткивали неверства Жака Ширака и сматрали су да је нормално да се тако понаша и Бернадет, пригрлили су Митеранову ванбрачну кћерку, чији идентитет дуго није откриван у јавности.

Сеголен Роајал није хтела да прећути неверство. Избацила је Оланда из куће (мада у њеном званичном саопштењу стоји да га је замолила да напусти њихов дом и пожелела му срећу) и, штавише, најавила своју кандидатуру за место генералног секретара Социјалистичке партије, на коме се сада Оланд налази. То је изазвало нове коментаре о њеној незајажљивој амбициозности, али ништа чудно. И када је најавила кандидатуру за председничке изборе, томе су се одмах успротивили такозвани "слонови Социјалистичке партије" (Лоран Фабијис, Доминик Штрос-Кан, Лионел Жоспен), али их је она победила.