И пензија и плата – само у Србији

Старосни пензионери којима закон омогућава да се после пензионисања поново запосле и да примају и плату и пензију, морају да поведу рачуна где ће засновати нови радни однос. Јер, уколико почну да раде ван територије Србије, остаће без своје старосне пензије.

Управо то је био повод да се редакцији јаве пензионери који сматрају да су оштећени, јер приликом пензионисања нису били обавештени да не смеју да се запошљавају ван граница Србије и сада су пред Управним судом.

Наш читалац, који је пензионисан 2001. године у Србији, где је провео цео радни век, а потом се као лекар запослио у Немачкој, тренутно је без наше пензије. Цео случај је на суду. Када је пензионисан, како тврди, нико му у Фонду ПИО није рекао да као старосни пензионер може да ради само у својој земљи.

Српске пензије су му током 10 година рада у Немачкој стизале на кућну адресу, али када је дошао у Србију и у Фонду ПИО поднео захтев да му се обрачунају и нове године стажа и тако повећа основна пензија, сазнао је да је то против закона и међународних конвенција и да мора, како тврди, да врати исплаћене пензије.

– Да сам у Немачкој радио на црно, не бих сада имао проблема, али пошто сам се регуларно пријавио и променио место боравка, а потом покушао да искористим право и повећам основну пензију пријављујући и стаж у Немачкој, остао сам без пензије. Сада чекам одлуку суда – каже наш саговорник.     

У Фонду ПИО, међутим, последњих година, баш због оваквих случајева уз пензијско решење дају и обавештење о правима корисника старосне пензије, где јасно пише каква права има новопечени пензионер.

Шта, међутим, с онима који нису били обавештени на време?

Упитани да ли има таквих случајеве и шта се дешава с пензионерима који су засновали радни однос у иностранству – Македонији, Црној Гори, Немачкој... у Фонду ПИО објашњавају, да Закон о ПИО предвиђа да се кориснику пензије који ради у иностранству обуставља исплата пензије за време тог рада, уколико међународним уговором није другачије одређено.

То у суштини значи да сваки уговор о социјалном осигурању који  је Србија закључила мора имати одредбу, односно члан који би овакву могућност допустио, односно омогућио рад у некој страној земљи и наставак примања пензије у Србији.

Једина ситуација у којој би корисник старосне пензије остварене у Србији могао да ради предвиђена је чланом 10. Конвенције о социјалном осигурању између некадашње Владе ФНРЈ и Владе Пољске, који је још на снази.

Наиме, како истичу у пензијском фонду, ако осигураник испуњава услове за признавање права на старосну пензију у Србији, али не и у Пољској, може наставити да ради до испуњавања услова у погледу потребних година осигурања. Након тога права на старосну пензију у Пољској ће овом кориснику бити поново обрачуната и пензија остварена у Србији, јер ће се узети и периоди осигурања остварени у Пољској који су остварени након признавања права у Србији.

Овакво решење је предвиђено, јер ова конвенција чланом девет предвиђа обавезно сабирање стажа оствареног у обе државе.Након признавања права у обе државе – корисник старосне пензије више не може радити у Пољској.

Што се тиче корисника старосне пензије који је ово право остварио у Немачкој, а радио у Србији, да ли ће немачки носилац осигурања обуставити исплату пензије, или не, ствар је немачког законодавства, односно националног законодавства сваке државе, закључују у Фонду ПИО.