Србија касни са модернизацијом инфраструктуре

Ко ће пре изградити путну и железничку инфраструктуру и ко ће убрати милијарде евра од превоза робе из Европе у Турску и на Блиски исток? Бугарска или Србија?

Бугари ће крајем месеца отворити друмско-железнички мост преко Дунава који ће повезати градова Видин у Бугарској и Калафат у Румунији. Мост је део паневропског транспортног Коридора 4 и од суштинског је значаја за становнике југоисточне Европе. Он ће интегрисати транспортну мрежу Бугарске са Европом.

Ова земља тренутно има само 500 километара аутопутева. Али  ће покушати да искористи европске фондове за развој своје заостале инфраструктуре, као и инвеститоре из Кине, Катара, Омана.

Она осим Коридора 4, који је главна конкуренција нашем Коридору 10, планира да гради национални аутопут од Русе преко Великог Трнова и Свиленграда ка Истанбулу. Катар је потврдио заинтересованост за овај пројекат рачунајући на потенцијал Бугарске као транзитне земље између Истока и Запада. Пројектовање трасе, према најави надлежних у Бугарској трајаће годину дана, шест месеци је потребно за спровођење тендерске процедуре, а сама градња две године. Тако ће чак два путна правца кроз ову суседну земљу наводити возаче ка највећем граду у Турској.

Међутим, ни тамошња јавност није задовољна темпом којим се развија инфраструктура те земље.

Симеон Ананијев, професор на тамошњем саобраћајном факултету и копредседник Групе за теретни транспорт, упозорава да Бугарска ризикује да изгуби милијарде евра ако саобраћајну инфраструктуру која повезује Софију и Анкару не доведе врло брзо у беспрекорно стање.

– Трговина између Европе и Азије наћи ће алтернативни пут – сматра он.

За бугарски дневник „Стандард” он  је рекао да инфраструктура за мост код Видина мора бити изграђена у најкраћем могућем року, како би објекат био у потпуности оперативан. Такође, још један аутопут ка Турској треба отворити у блиској будућности. Све санације на железничкој мрежи која повезује Бугарску и Турску треба да буду завршене најкасније до средине октобра.

Наша предност у односу на коридоре источних суседа јесте знатно краћа траса и ипак бољи квалитет аутопута. Али очекивање Милутина Мркоњића, министра за саобраћај „да ћемо завршити Коридор 10 пре него што Бугарска и Румунија заврше свој Коридор 4”, по свему судећи неће се обистинити.

Ове године у Србији ће бити изграђено свега 40 километара аутопута, а цео коридор биће готов крајем 2015. или почетком 2016. године.

– У потпуности смо свесни ширег контекста наше одговорности и чињенице да део Коридора 10 који пролази кроз Србију није питање економије само наше земље, већ судбина инфраструктуре и економије целе југоисточне Европе. Србија није и не треба да буде изолована ни по путној мрежи, ни у погледу инфраструктуре, а најмање у погледу сарадње и квалитета пројеката – кажу у „Коридорима Србије”.

Али недостатак пара за експропријацију и лоши пројекти пробили су све рокове за завршетак.

На овом паневропском аутопуту, који Србија гради пуних 40 година и на чијем завршетку инсистира ЕУ, остало је да се заврши источни крак ка Бугарској, јужни крак ка Македонији и обилазница око Београда.

Будући да је светски тренд да се све више тешки саобраћај одвија возовима који превозе шлепере и да се он шири ка Блиском истоку, Србија би требало да ухвати корак  са остатком света. Наравно подразумева се да има двоколосечене брзе пруге.

Мркоњић је за 2013. годину рекао да ће бити ударничка за модернизацију железничког коридора. Потребно је уложити око 4,5 милијарди евра за електрификацију пруга и њихово довођења у стање да возови могу да развију брзине од 120 километара на сат. Планирано је да посао буде завршен у наредних седам година.

Већ се граде два важна објекта – нови Жежељев мост преко Дунава у Новом Саду и мост преко Велике Мораве у близини Ћуприје – и припремају се радови на деоницама Коридора 10 у дужини око 110 километара, који ће бити финансирани средствима руског кредита намењеног железници.

Мркоњић сматра да је приоритет учинити Коридор 10, који од Немачке преко Аустрије, Словеније, Хрватске и Србије иде ка Турској, конкурентнијим од Коридора 4, који иде преко Мађарске и преко кога за сада иде 90 процената укупног саобраћаја између Немачке и Турске. Али и скратити пут између Љубљане и Истанбула са садашњих 60 на 40 сати. Због тога је формирано заједничко предузеће српских, словеначких и хрватских железница како би били што конкурентнији.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Наше наплатне рампе су праве сачекуше.

• Постајемо слепо црево Европе. Зато и хоће да нас оперишу.

• Чудни су путеви господњи. А тек Вељини и Мркини...

• Радни наслов наших коридора је „Скадар на Бојани”.

• Незавршени коридори служе нам само за свечана отварања.

• Отварање коридора морало би да буде увод у многа затварања.

• Путуј, игумане Илићу, не брини за коридор.

• Кад будемо ушли у Европу, дотад ће нам пропасти аутопутеви, па нећемо моћи да се вратимо кући.

• Небеском народу су потребни ваздушни коридори.

• Путеви су нам неквалитетни, али зато ЈАТ и железница квалитетно пропадају.

Драгутин Минић