Све више реклама на интернету

Због све већег броја корисника интернета у свету, ове године се на глобалном нивоу очекује раст дигиталног оглашавања од 14,6 одсто, што је наставак дугогодишњег тренда раста онлајн маркетинга.

Према резултатима једног истраживања, 2012. је забележен глобални раст рекламирања на светској мрежи од 14 одсто. Истовремено, тржиште дигиталног маркетинга у Србији порасло је за 17 одсто.

Милиони људи приступају интернету са кућних и пословних компјутера, преносних рачунара и мобилних телефона што за компаније и агенције значи да до различитих потрошача долазе различитим каналима и њима прилагођеним рекламама. Већина аналитичара предвиђа даљи раст индустрије онлајн маркетинга јер милиони људи широм планете обављају посао путем интернета или на њему проводе слободно време. Већини не прође ниједан дан а да не отворе електронску пошту, „Фејсбук” или „Твитер”.

Само у Европи има 426,9 милиона корисника светске мреже. У Америци, још једном огромном дигиталном тржишту, све више је припадника аудиторијума који филмове, серије и ТВ емисије прате не путем етра или преко кабла, већ на сајтовима. Само један такав сервис – „Хулу”, има три милиона претплатника и много више корисника бесплатних видео-записа. Осим тога, оглашивачи примећују и да све већи број читалаца прати своје новине у електронском издању. Према подацима Удружење за ревизију медија, амерички магазини продају све мање примерака на киосцима, али не може се говорити о паду тиража јер медији бележе све више читалаца својих дигиталних издања.

Имајући у виду сталне миграције потенцијалних потрошача, то јест њихову селидбу у виртуелни свет, компаније све више улажу у рекламирање на друштвеним мрежама, претраживачима, сајтовима и сопственим електронским страницама. Произвођачима се отвара нови простор за рекламе, долазе до нових конзумената и све више улажу. Због тога и маркетиншка индустрија може да се похвали пословањем у све већем плусу.

Аналитичари су проценили да ће дигитални маркетинг са садашњег удела од 18 одсто у индустрији маркетинга доћи до удела од 23,4 одсто у 2015. Према недавним проценама Европске комисије, овогодишњи скок прихода од огласа у онлајн и мобилном сектору биће 1,9 одсто у Великој Британији и 1,2 одсто у Немачкој. Земље источне Европе бележе већи раст јер је код њих ово тржиште почело касније да се развија.

Према процени Европске новинарске опсерваторије, онлајн рекламирање у Србији вредно је између петнаест и двадесет милиона евра док је пре три године вредело између четири и пет милиона евра. Како каже Владимир Аранђеловић из Интерактивног бироа за оглашавање (ИАБ), прошлогодишњи раст онлајн тржишта у Србији од 17 одсто значајан је пад у односу на 2011, када је домаће тржиште имало највећи раст у Европи – 36 одсто.

– Највећи раст је 2012. забележила категорија оглашавања на мобилним уређајима. Ово тржиште је порасло 200 одсто за годину дана и управо се од мобилног оглашавања очекује најзначајнији напредак јер су садржаји на светској мрежи увек доступни захваљујући паметним телефонима и рачунарима – објашњава Аранђеловић.

Компаније које послују у Србији „лове” могуће конзументе на свим каналима који воде у виртуелни свет. У Србији је 3,2 милиона корисника интернета и 2,9 милиона власника профила на „Фејсбуку”. Убедљиво највише сурфера има на кућним компјутерима и лаптоповима (89 одсто), затим на смартфоновима (33), мобилним телефонима (16), а најмање на табличним рачунарима (седам). Тржиште онлајн оглашавања повећава се и са све израженијим навикама домаћих купаца да наручују робу и плаћају рачуне на светској мрежи, али и да пре куповине „консултују” сајтове и форуме. У прилог овом тренду иде и потреба публике да користи више медија истовремено – 21 одсто грађана Србије каже да одлази на интернет док гледа ТВ.

----------------------------------------------

У Србији јефтиније него у региону

Шта су основне предности оглашавања на интернету? Како објашњава Владимир Аранђеловић, то су мерљивост резултата, могућност интеракције са купцима и – ниска цена:

– Цена оглашавања на интернету у Србији неколико пута је нижа него у окружењу.

----------------------------------------------

Раст, али не и чаробни штапић

Дигитално оглашавање није задовољило све играче виртуелног света и бизниса. Издавачи америчких и европских новина у великом броју случајева почели су да наплаћују приступ својим електронским страницама јер се испоставило да су преценили приходе од онлајн реклама. Укратко, огласи на њиховим сајтовима нису донели очекивану зараду па су морали да пронађу други извор зараде. За „Њујорк тајмс”, на пример, нови модел показао се успешним јер је зарада од онлајн претплате већа од зараде од онлајн огласа.