Путујуће сломљено срце

Од нашег специјалног извештача
Кан, 16. маја – "Понекад стварна раздаљина између две особе може бити веома мала, а она емоционална, мери се миљама. Мој филм је поглед на такве раздаљине, из различитих углова. Желео сам да истражим ова пространства, и фигуративно и литерарно, и да даљине које оне обухватају у потпуности савладам…", каже култни кинески редитељ Вонг Кар-Ваи, чијем је филму "Моје ноћи боровнице" припала част да отвори јубиларни 60. Кански фестивал.

Овакав програмски пласман филма Кар-Ваија (рођен у Шангају, емигрирао са родитељима у Хонгконг када је имао пет година) није нимало случајан, јер он важи за једно од вољеније "деце", откривене и стасале управо на Канском фестивалу. Његов први филм "Аs Тears Go By" био је 1989. године приказан у програму "Недеља критике", светску дистрибуцију и статус култа имао је и његов "Чункинг експрес" што је обожавала и београдска публика, захваљујући "Срећни заједно" 1997. године постао је први Кинез у историји Канског фестивала награђен за најбољу режију, 2000. је наступио са "У расположењу за љубав", једним од најлепших љубавних филмова икада снимљених, 2005. приказао је "2046", а прошле године био и председник канског жирија.

У години канског јубилеја Кар-Ваи је понудио нову интригу, филм на енглеском језику, снимљен у Америци, са глумачком екипом коју чине звезде попут Џуда Лоуа, Рејчел Вајц, Натали Портман и популарном певачицом и композиторком, глумачком дебитанткињом Нором Џонс у главној женској улози.

 Је ли ово онда другачији Вонг Кар-Ваји? У суштини није, јер је и ово филм на његову омиљену тему – емоционалне блискости и раздаљине, љубавна путовања и самооткривања, са типичном вонговском естетиком, редитељским промишљањима и употребом слоумоушна, сада већ надалеко знаног и званог "вонгмоушн". Иако током снимања "Моје ноћи боровнице" иза камере више није стајало сигурно, и доскора незаменљиво око легендарног директора фотографије Кристофера Бојла, колорит, атмосфера, углови снимања са филигранским детаљима готово су исти као у претходним Кар-Ваијевим филмовима. То је и предност, али може бити и мана јер су помаци мали. Од новог директора фотографије Дариуса Конџија, редитељ је тражио копирање Бојла.

Ипак, у најкраћем, "Моје ноћи боровнице" је заводљив филм, глумачки и редитељски моћан (Кар-Ваи је познат по истанчаном осећају за вођење глумаца, а у овом филму праве одговоре на његове захтеве дали су Џуд Лоу и Нора Џонс) и једина озбиљнија примедба може се ставити на чињеницу да је аутор пропустио прилику за сопственим, аутентичнијим виђењем Америке. Водећи свој главни женски лик сломљеног срца, од Њујорка, миљама легендарног аутопута 66, све до Лас Вегаса и назад, Кар-Ваи се најчешће држао стереотипа о Америци. Штета.

Иначе, цела екипа овог филма заједно са аутором присуствовала је свечаном отварању, на којем је, као изненађење, приказан кратки филм Дејвида Кроненберга, представљени чланови жирија предвођени британским редитељем Стивеном Фрирсом (међу члановима је и нобеловац Орхан Памук), и необичан пар – легендарни португалски редитељ Маноел де Оливеира, који је каријеру почео још у време немог филма, и принцеза Шу-Куи као симбол лепоте Оријента. Улога љупког церемонијал-мајстора и домаћина јубиларне свечаности била је поверена немачкој глумици велике интернационалне славе Дајани Кругер.

– Ово је за мене велика част поготово што са Каном имам специјалне везе. Овде сам проглашена најбољом глумачком почетницом, доживела овације после премијере "Троје" 2004. и била поносна што сам играла у француском филму "Срећан Божић" који је 2005. освојио номинације за Оскара и "Златни глобус" за најбољи страни филм – изјављује глумица.