Фонд као контролор

Предлози о одређивању висина плата запослених у здравству ослањају се на два већ дуже време помињана начина плаћања. Први подразумева чувену капитацију у примарној здравственој заштити, која ће, уз изузетно компликоване процедуре, омогућити да четири одсто варијабилног дела дохотка запослених буде у корелацији с оцењеним резултатима рада. Сваки коментар на овај предлог био би увредљив за запослене у примарној заштити. Обрачун исплата трошкова за болницеи даље предвиђа модел плаћања према дијагностички сродним групама. Аутори су посветили неколико страна методолошком представљању модела и софтвера, али сматрају да увођење овог начина плаћања ,,само по себи неће представљати велику промену”. Оцењено је, ипак, де ће се болнице у којима се лоше управља ,,суочити с ризиком од губитка са непријатним последицама”. Мислим да сви предлози морају да допринесупобољшању квалитета здравствене заштите грађана; увођење промена по сили закона ретко када даје добре резултате, а од кажњавања установа које се не сналазе у новом систему грађани неће имати користи, напротив.

У текстустратегије наглашено је и то је да суспољна и унутрашња контрола рада болница ,,кључни аспект обезбеђења функционисања здравственог система”. Наведеноје осам области у којима се предвиђа будућа контрола. Од оправданости пријема (или непримања)пацијената, до оправданости отпуста из болнице. Ко и на који начин ће да спроводи ову комплексну контролу опет није објашњено. Скраћење листа чекања има своје посебно поглављекоје предвиђа уређење система и ,,сузбијање јавашлука”.Једна од наведених мера је да фонд…„ангажује и финансира делатност неких лекара специјалиста код недостатака кадра... да ангажује пензионисане лекаре када треба”. Нејасно је по ком основу фонд себи додељује ову функцију и да ли ће услови конкурса бити да је лекар у пензији или може и неко ко је активан?

Контрола није заобишла ни приватни сектор, свака приватна установа мораће да има свој веб-сајт на коме ће бити информације о власницима уложеног капитала, ценовници и други подаци, све то повезано са сајтом Министарства здравља. Као круну свих мерааутори предлажу да се успостави сектор управљања болницама, који ће бити или приМинистарству здравља или при фонду. Сектор би,ни мање ни више, имао управљачка права и одговорност за рад свих болница. С обзиром на идеје изнете у документу овакав сектор је идеално решење за непрекидну контролусвих.

Када се заврши читање стратегије намеће се закључак да фонд очигледно има амбиције да постане апсолутни контролор и оцењивач свих активности у здравственом сектору, док је улога и место главног актера у овој области, Министарства здравља, потпуно маргинализована. Свакако да приликом израде стратегије фонд мора да буде консултован, пре свега због своје одличне базе података. Предлагач стратегије треба међутим да буде Министарство здравља уз сарадњу са коморама, Националном комисијом за здравство и другим стручним партнерима, уз подршку Министарства финансија. Паралела ове иницијативе фонда је да нека од домаћих банака буде кључни предлагач стратегије развоја банкарског сектора.

Други закључак који се намеће односи се на потпуно одсуство сагледавања стварних потреба у промени организовања рада фонда. Он треба да прати промене у здравственом сектору, не може да иде ни испред ни иза њих. Могуће је да предлагачи стратегије мисле да знају како решити све проблеме у нашем здравству, можда и знају, али, то није њихова надлежност, фонд је искључиво финансијска установа која пружа услуге својим осигураницима у области здравствене заштите. Наравно, није спорно да има пуно проблема и застарелих решења која треба мењати, али сигурна сам да ово није начин.

Виши стручни сарадник, Економски институт, Београд