Рецесија, криза или депресија

Све до половине 2007. године постојао је висок степен сагласности економиста са ставовима најуниверзалнијег економисте прошлог века, добитника Нобелове награде за економију Пола Самуелсона који су се односили на појмове рецесије, кризе и депресије у привреди једне земље или светске привреде у целини.

У уџбенику „Economics”, који је доживео чак 19 издања (преведен на 17 језика, а међу њима је био и српско-хрватски), Самуелсон каже да се под појмом „рецесија” најчешће подразумева силазна фаза конјунктурног циклуса и дефинише се као раздобље у коме се реални БДП смањује у бар два узастопна тромесечја.

У том капиталном делу истиче се да су типичне појаве које карактеришу рецесију: а) нагло се смањује куповина трајних потрошних добара, нарочито аутомобила, б) нагло се повећавају залихе произведених добара широке потрошње, ц) предузећа су принуђена да смање производњу, па се реални ниво БДП смањује, д) убрзо након тога, привредне инвестиције, односно улагања у опрему, нагло се смањују, е) смањује се тражња за радном снагом, смањује се број радних сати у недељи, а затим следе привремена (подвукао М. К.) отпуштања с посла и тиме расте незапосленост, али ређе долази до пада надница и пада цена произвођача финалних производа, ф) профити предузећа знатно се смањују...

У уџбенику се каже да рецесија има многа обележја кризе, али је она ипак блажи облик у односу на праву привредну кризу коју карактеришу: а) висока незапосленост, б) дужи или израженији пад привредне активности, ц) пад инвестиција, д) пад поверења у могућност брзог изласка из таквог неповољног стања, е) дужи пад куповне моћи, ф) пад цена, г) гомилање залиха и пропаст многих произвођача и пружалаца услуга, х) пад животног стандарда све већег броја породица и становника...

И на крају, под појмом „велике кризе” или „велике депресије” подразумева се вишегодишњи драстичан пад привредне активности, односно БДП, који је праћен драстичним повећањем незапослености, драстичним падом светске трговине, драстичним падом цена примарних производа, до чега је дошло у периоду 1929–1933. гoдине.

У другој половини прошлог века и у првој деценији новог века читав низ земаља стицајем несрећних интерних и екстерних фактора доживео је тешку економску депресију. Обе Кореје после трогодишњег грађанског рата и мешања страних сила у те ратне сукобе, нашле су се у ужасно тешкој економској депресији.

И по завршетку петнаестогодишњег ослободилачког рата, вијетнамска привреда средином седамдесетих година прошлог века била је у ужасно тешком стању.

Због крајње неуспешних концепата транзиције и унутрашњих проблема, Руска Федерација, Украјина и низ земаља насталих распадом СССР доживеле су тешку економску депресију у последњој деценији 20. века. У тој деценији је, због санкција УН, распада СФРЈ, дезинвестирања, ваздушне агресије НАТО и других фактора и Србија је доживела тешку економску депресију.

У првој деценији новог века, због стране војне интервенције, Ирак и Либија су доживеле економску депресију.

У условима када је у периоду од марта 1991. па закључно са јуном 2007. године у САД био остварен раст привредне активности од 187 месеци, створена је еуфорија да економски неолиберализам представља врхунац светске мудрости и да његова доследна примена искључује могућност упадања у економску кризу, а поготову у економску депресију. И након појаве великих поремећаја у сфери финансија, осигурања и некретнина крајем 2007. године, почиње да се говори о „финансијској кризи”.

И када су се негативни ефекти те кризе пренели на реални сектор, требало је да прође читава година, па да тада врло утицајни амерички Национални биро за економска истраживања објави да је рецесија у САД почела децембра 2007. године.

И та институција ни тада ни касније није говорила о економској кризи, како је њу карактерисао Самуелсон. Напротив, она у показатеље рецесије, осим реалног пада БДП укључује и показатеље као што су запосленост, реални доходак, индустријска производња, обим продаје.

Занимљиво је да истраживачи тог бироа и даље користе термин рецесија иако је у свим тим сегментима дошло до врло озбиљног погоршања, што је по раније важећој дефиницији значило да се САД налазе у економској кризи.

Чак и у условима када је 2009. први пут после Другог светског рата остварено смањење светског БДП, смањења БДП у САД за 2,6 одсто, а посебно његово смањење у ЕУ од чак 4,1 одсто, они и даље користе термин „рецесија” а не криза. И у најновијем извештају Светске банке (World Development Report 2013) стање у светској привреди се карактерише као „велика рецесија” или „глобална рецесија” али само понегде и као „глобална криза”.

У условима „дуже рецесије” или „учесталих рецесија” смањења богатства, спорог опоравка реалног сектора који је настао уз огромне финансијске „допинге” и изгубљено поверење инвеститора и потрошача, до чега је дошло у последњих пет година, неки економисти су за то стање измислили израз „структурна рецесија”.

Дубоко сам убеђен да за то стање, изгубљено поверење и неизвесности до када ће оно трајати (поготову у ЕУ, а посебно у еврозони) није прихватљиво било какво квалификовање као „рецесија” – већ као привредна криза, али и као друштвена криза.

Професор универзитета

(Сутра: Олаке оцене о изласку из рецесије)