Иза кулиса највећег добротворног концерта

Концерт „Лајв ејд” (Live Aid) одржан 13. јула 1985. упамћен је као највећи хуманитарни рок спектакл уз, до тада, највећи сателитски телевизијски пренос.

Скоро две милијарде гледалаца поред ТВ екрана пратило је наступе најпопуларнијих извођача на стадионима „Вембли” у Лондону и ЏФК у Филаделфији, а донацијама током преноса сакупљено је око 50 милиона фунти за гладне у Африци.

После 28 година, догађај који су уживо, у друштву идејног творца и организатора Боба Гелдофа, гледали принц Чарлс и принцеза Дајана, тада једна од најпопуларнијих жена света, поново је у жижи јавности. Књига „Осамдесете, један дан, једна декада” (The eighties, one day, one decade) новинара Дилана Џонса, која ће бити објављена 6. јуна, пружа нове детаље, пикантерије са првог „Лајв ејда”.

Џонс открива да је Гелдоф био сигуран у успех концерта тек када је добио потврду да ће у публици бити Чарлс и Дајана, за коју није имао баш речи хвале.

„Знали смо да принц није расположен за овакве манифестације, али је љупка Дајана, са ужасном фризуром, била опчињена поп звездама”, преноси аутор Гелдофове речи, али британски медији не пишу да ли су још увек живи учесници и извођачи потврдили веродостојност штива.

Гелдоф је био много нервозан пред концерт и на многа питања одговарао је користећи погрдну реч која на српском језику почиње са „ј”. Џонс, који је у то време био новинар магазина ID, додаје да су два централна концерта и два мања, у Аустралији и Немачкој, организована за само 19 недеља, али и да су менаџери појединих извођача тражили немогуће услове.

„Не заборавите, била је то ера Тачерове и Регана”, подсећа аутор, алудирајући на не баш сјајну економску ситуацију и пише:

„’Лајв ејд’ је био феномен који је уживо гледао већи аудиторијум него прве кораке Нила Армстронга на Месецу крајем шездесетих.”

Ексцентрични Дејвид Боуви имао је идеју да пева трансатлантски дует са Миком Џегером. Онда је одустао од те идеје, али је предложио да један од њих двојице буде у спејсшатлу, у орбити Земље.

„Морао сам да зовем Насу да питам имају ли расположиву рекету? Могу само да замислим шта је тамо неки инжењер помислио и питао се: ’Ко је овај лудак?’”, резимира тадашње задужење један од саговорника у Џонсоновој књизи.

Један од ретко цитираних саговорника у књизи је Дејвид Бејлеј, један од четири службена фотографа концерта. Он тврди да је иза сцене било много дроге и алкохола у потоцима, као и да се Фреди Меркјури распитивао о Боноу Воксу, певачу групе „Ју-ту”.

„Лајв ејд” је био и први наступ Пола Макартнија после убиства Џона Ленона. Као могућност помињало се окупљање „Битлса” са Леноновим сином Џулијаном, што ипак није реализовано.

Позив одбили „Јуритмикс”, Синди Лопер и Стиви Вондер

Позив Боба Гелдофа одбили су: „Јуритмикс”, Лајза Минели, Јоко Оно, Синди Лопер, Род Стјуарт јер није могао да окупити бенд, док је Бој Џорџ био на одвикавању од дроге. Тада популарни бенд „Tears For Fears” такође није наступао јер је чланове групе увредило то што је Гелдоф објавио да ће да свирају пре него што их је питао.

Стиви Вондер је, на пример, прво пристао па се онда повукао уз објашњење да не жели да буде само параван „црног” уметника.