Одлазак трубача мајлсовског крика

После првог албума „Дисциплине кичме”, следећи, већ уснимљени материјал, нико од постојећих државних дискографских кућа у тадашњој СФР Југославији није хтео да објави. Безуспешно обилажење поменутих кућа није смело да утиче на развојни пут групе, па сам, дошавши на идеју да употпуним звук групе дувачким инструментима и неким фанк-џез моментима, кренуо у потрагу за новим музичарима. Али, наћи свесне музичаре неомеђеног духа, неспутане школским знањем које добијају у музичкој школи, одакле излази већина дувача, такође је био врло тежак задатак.

Ипак, после извесног времена, појавио се човек – трубач Зоран Еркман, с којим ме је 1983. године упознала наша заједничка другарица Марина Сађил. Од тог момента Зеркман је био постојани члан групе, све до рата 1991. године, распада земље и разилажења „Дисциплине кичме”, те нашег раштркавања по свету.

Зеркман и ја смо се одмах укачили, он је имао ту несташну фри-џез вибрацију у себи која се савршено уткала у ову групу. Био је смео импровизатор, имао је онај мајлсовски крик трубе, нешто на шта се многи трубачи не усуђују ни да помисле, а камоли да свирају. Био је заљубљеник у музику, духовит, искрен и прави музички истраживач. Од осталих школованих дувача издвајало га је и то што је био отворен и према најординарнијем, бучном рок звуку, што је за већину назовиџезера било непојмиво, често увредљиво.

Били смо блиски, кућни пријатељи, неко време смо провели заједно и у Лондону, током 1987. године. Доживљавао сам га као млађег музичког брата, а кад год је било прилике за сарадњу, џем-сешн, гостовање на албумима других група, знао сам да могу да рачунам на њега. Зеркманова труба може да се чује, између осталог, и у скоро свим великим хитовима предратне „Дисциплине кичме”, филму „Како је пропао рокенрол”, а на делу може да се види у музичком филму „Фанк и ластиш црног зуба” снимљеном 2004. године. На његов позив 2010. године био сам и продуцент албума његове авангардне џез-фјужн групе „Зеркман биг бенг”, са којом је имао и наступ на 26. Београдском џез фестивалу исте године.

И управо смо последњих месец и по дана почели поново чешће да се виђамо, долазио је на пробе, импровизовао са нама. С обзиром на то да група „Дисциплина кичме” ради на новинама у звуку, договарали смо се да и он уђе у све то. Прошле суботе наступио је са нама на београдском концерту, као гост у песмама „Бетмен”, „Мандрак”, „Фантом”…

Како и зашто сад завршити овај текст… Оваквом немилом, суровом животном обрту се заиста нико није надао и верујем да смо сви потпуно затечени прераним одласком једног и јединог, непоновљивог трубача огромног срца Зорана Еркмана, нашег Зеркмана! Дррруже!