Криза „убрзала” прсте на обарачима

Како су од почетка године на јавним местима учестали брутални напади на случајне пролазнике, било је разлога да се грађани забрину за своју безбедност. Али, житеље главног града, па и целе Србије, ускомешао је тек случај Сашка Богеског, који је, како кажу његови браниоци, у самоодбрани, уплашен за породицу, до смрти ножем избо провалника који му је упао у стан. Навикли да улице нису увек сигурне, наша огорченост је нарасла тек када се показало да човек ни у сопственом дому не може бити миран. Као некад у америчким метрополисима, због бујања криминала развикали су се и они што, као противтежу наводно недовољној заштити коју пружа држава, заговарају личну правду: „наоружај се и, ако те неко нападне, нека се не жали кад остане без главе”. А нападају и пријатељи са којима се проводите у кафани. Чак је и чаша млека почела да прети.

Заиста, није криминал једино због чега живот у великом граду није безбедан. Ако вам у току ноћи нико не упадне у стан, ујутру се будите на неколико стотина метара од постројења са опасним материјама. Седате у градски аутобус, који делује као да се може распасти и без трескања по рупама на друму и наглих кочења да би се избегли судари са махнитим возачима. На послу се бринете да ли вам дете у школском дворишту туку вршњаци или му дилери уваљују дрогу. Запитате се и да ли сте запатили неку од 56 професионалних болести, колико их Србија признаје, или неку која још није на листи.

Статистике делом поткрепљују бригу, али махом показују да Београђани и становници осталих већих градова Србије не живе окружени црним ђаволима. Истина, Београд је најпривлачније тржиште за криминалце и стециште највећег броја гладних очајника, од којих ће неки учинити шта год је потребно да би опстали. Можда се зато, како примећује криминолог Златко Николић, повећава окрутност и у ситним преступима.

– Због отимачина на улици, упада у станове и убистава Београђани се осећају као да су под опсадом домаћих „варвара”. Нараста жесток емотивни отпор, за који се бојим да ће прерасти и у физички – каже Николић.

Tо je заправо знак да се безбедност од криминала поправила, али да је економска сигурност опет нестала. Деведесетих година, кад су тешки кримоси дивљали по јавним местима, никоме није падало на памет да позива на оружани отпор. Сада, кад имамо посла са ситним лоповима али нас је криза још једном опустошила, људи би и оружјем бранили оно мало што им је остало. Кличе се да су дом и приватна имовина светиње које се смеју бранити свим средствима. Moжда и зато што је многима од свега што су имали остала готово једино породица.

В. В. – Б. В.

-----------------------------------------------------------

На улицама Београда

2. јануар

Двадесетдеветогодишњу девојку у јавној гаражи у Македонској непознати мушкарац под претњом ножем убацио у аутомобил, претукао и силовао

4. јануар

Возач „мерцедеса” истрчао из аутомобила у Улици Вука Караџића и, после препирке, насрнуо на пролазника, увукао га у возило и побегао у непознатом правцу

13. фебруар

Жена покушала да се паркира у Јухорској улици, али јој јепролазник претио да ће штапом разлупати аутомобил уколико га ту остави

14. фебруар

Мушкарац напао контролорку „Бус плуса” у трамвају на линији 7 код Студентског културног центра. Нападач је затим ногом извалио врата трамваја и изашао, а када је и контролорка са колегиницом напустила возило, пресрео ју је и шутирао.

25. март

Тридесетрогодишњак убоден ножем у груди на углу улица Масарикове и Ресавске улице после краће свађе са непознатим мушкарцем.

3. април

Четрдесетдвогодишњи мушкарац претучен на углу улица Рузвелтове и војводе Бране, када су на њега после свађе испред киоска брзе хране насрнула тројица-четворица нападача

10. мај

Пет особа је повређено на аутобуском стајалишту у Булевару Михајла Пупина када је на њих налетео „фијат стило” којег је пре тога, кад је застао да би путник изашао, ударио такси, који је покушавао да пређе у средњу траку.

14. мај

Милован Бојић, бивши министар здравља, претучен је у Улици Љутице Богдана када су на њега, док се враћао из продавнице, насрнула тројица мушкараца наоружана бејзбол палицама.

27. мај

Четрдесетосмогодишњу жену у Улици доктора Ивана Рибара  непознати мушкарци изударали палицама кад је изашла из аутомобила

27. мај

Путница без карте ударила контролорку песницом у лице и нанела јој повреде

Д. А.

-----------------------------------------------------------

Нови Сад – најсигурнији на Балкану

Нови  Сад – Једини град у Србији који, још од 1. јануара 2010. године, нема начелника полиције – Нови Сад – најсигурнији је град на Балкану, верују странци и туристи који су гласали на порталу „The Top Tens”.

Без обзира на то, почетком године подигнута је узбуназбог учесталогвршњачког насиља. Малолетници су пунили црне хронике због пљачки, туча, потезања оружја али, према полицијским статистикама,делинквенција у претходној години бележи пад у односу на 2011. годину.

У току прошле године, према подацима новосадске Полицијскеуправе, на подручју Јужнобачког округа регистровано је 11.533 кривичних дела, што је 687 дела мање него 2011.

Број кривичних дела на подручју те управе чини 11,9 одсто свих евидентираних дела у Србији, што Нови Сад смештаодмах после Београда,у којем суизвршена 33 процента свих кривичних дела.

Стопа саобраћајних несрећа прошле године је опала за 18,4 одсто, а погинулих је мање за 39 процената, као и повређених – за 6 одсто у односу на 2011. Од јануара 2012. до априла ове године, евидентирано је 80 саобраћајних незгода чији је узрок било лоше стање путева. Чак 78 несрећа догодило се на подручју Новог Сада. Нико није погинуо али је 9 особа повређено.

Живећи у Новом Саду од почетка седамдесетих година, социолог културе и образовања професор др Драган Коковић каже да је пратио како се један миран град претвара у нешто супротно.

– Некада, ако би неко на улици опсовао, сви би се окренули а данас се не обазиру ни на физичке нападе. Живимо у култури сиромаштва, преживљавања, фрустрација, а насиље је постало вид комуникације и најлакши начин да се изађе из анонимности. Навијачи су изгубили дан ако се нису потукли – каже професор Коковић.

А. Комненовић

-----------------------------------------------------------

Насиље у новосадским школама изнад просека

Вршњачко насиље у Новом Саду доживело је 68,9 одсто ученика.

– Кад се упореде резултати две студије (једна рађена на републичком нивоу 2006. и друга на локалном 2012. године – то су последње које имамо), види се да учесталост насиља у новосадским основним школама надилази републички просек – каже Биљана Кикић-Грујић, криминолог новосадског Центра за превенцију девијантног понашања код младих.

М. С. М.