Хашка сенка над Србијом

После вишемесечног застоја који је прошле недеље кулминирао драматичним упозорењима из Брисела и Стразбура, Србија је опет на  "европском путу", са новом владом, а захваљујући председавању Комитету министара Савета Европе, које је преузела 11. маја, сад има и прилику да у том смеру напредује крупнијим корацима.

Комесар ЕУ за проширење Оли Рен пожурио је у Београд да новоизабраним српским челницима и лично пренесе намеру Европске уније да што пре – чим се увери да су спремни да предузму конкретне мере за даљу европску интеграцију земље – настави са нама преговоре о споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП), суспендоване пре годину дана. Први доказ да Унија озбиљно мисли јесте парафирање споразума о визним олакшицама за грађане Србије који би – уколико све иде по плану – почео да се примењује од 1. јануара 2008.

Уз подстицаје, међутим, стиже и подсећање да, иако би ЕУ желела да убрза наш напредак ка потписивању ССП, стицању статуса кандидата и, најзад, будућем чланству у Унији, Србија ипак мора да пре тога испуни своју најважнију међународну обавезу – а то је пуна сарадња са Хашким трибуналом. На ово су, током априлског заседања, подсетили и посланици Парламентарне скупштине Савета Европе, неки чак поставивши питање да ли би Србији уопште требало допустити да у наредних шест месеци буде на челу најстарије европске организације посвећене поштовању демократије, владавине права и заштити људских права, уколико не испуни своју "хашку обавезу".

"Свесни смо тога да је изручење преосталих оптуженика хашком суду не само наша међународна и национална обавеза, већ и један од услова да Србија буде скинута са списка земаља под мониторингом Савета Европе, и зато смо пуну и ефикасну сарадњу са овим судом сврстали међу најважније задатке за време председавања Србије Комитету министара СЕ", наводи Дејан Шаховић, генерални директор дирекције за мултилатералу Министарства спољних послова Србије и координатор председавања Србије СЕ. Он је, на округлом столу "Европска година Србије – председавање Савету Европе и приближавање Европској унији", нагласио да је ово председавање, под слоганом "Једна Европа – наша Европа", веома значајно за Србију, јер Савет Европе представља важан корак на путу ка ЕУ. Шаховић је набројао четири главна приоритета српског председавања Комитету министара СЕ: јачање демократије и владавине права, борбу против тероризма, организованог криминала и корупције, изградњу хуманије Европе и унапређивање европске перспективе кроз јачање добросуседских односа у југоисточној Европи.

"Направили смо веома амбициозан план за наредних шест месеци, и надам се да ћемо највећи део тога и остварити", оценио је Шаховић.

"Председавање Комитету министара СЕ је и одговорност и мотив. Мислим да је Србија спремна за ову одговорност, а на њој је да ли ће искористити могућности", рекао је на скупу Дени Ибер, специјални представник генералног секретара Савета Европе у Србији и шеф канцеларије СЕ у Београду. Он се заложио за то да Србија искористи шансу коју јој пружа председавање како би показала да је поуздан партнер и земља посвећена европским вредностима заједничким за Савет Европе и Европску унију, а то су демократија, владавина права, поштовање људских права и слобода. Подсетио је да би Србија, како је обећала приликом уласка у Савет Европе пре четири године, осим испуњења хашке обавезе, требало да ратификује још неколико европских конвенција, међу којима су социјална повеља и конвенција о локалној аутономији, да спроведе закључке Венецијанске комисије и да покаже спремност за суочавање с прошлошћу.

Ибер је најавио да ће се плава застава са 12 жутих звезда ипак завијорити у Београду током председавања Србије Комитету министара, додуше, није прецизирао када. Дан европске заставе требало је да се одржи 12. маја, али је био отказан "из техничких разлога" (читај – политичких).

Жозеп Љоверас, шеф делегације Европске комисије у Србији, такође је искористио повољан заокрет у односима Београда и Брисела да би у  јавном наступу поводом српског председавања СЕ сликовито изразио наду да ће поглед на "европске звезде" у српској престоници бити не сањалачки, већ покретачки, да ће нам оне бити водиље на путу ка ЕУ и подстрек да испунимо (већ познате) обавезе.

Охрабрујућа вест стиже и од Срђана Мајсторовића, заменика директора Канцеларије за европске интеграције Владе Србије. Уз примедбу да 2007. година ипак није изгубљена за приближавање Србије ЕУ, и да смо свих ових месеци наставили да добијамо стручну и финансијску помоћ ЕУ у унапређењу капацитета за европску интеграцију земље, он тврди да сад имамо прилику да покажемо те капацитете у најбољем светлу, како бисмо били прихваћени као равноправни партнери широм Европе. Додуше, додао је, за то је неопходно да јасније дефинишемо приоритете и убрзамо хармонизацију законодавства ( на том плану ове године готово ништа није урађено). Мајсторовић, међутим, с поносом каже да већ имамо спремне све техничке документе који су нам потребни у процесу европске интеграције, који само чекају да их нова влада и скупштина примене.

Указујући на економске аспекте приближавања Европској унији (а преговори са Бриселом су управо то), др Михајло Црнобрња, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију у Београду, упозорио је да Србија не може да уђе у ЕУ носећи на грбачи "беле слонове" – непрофитна предузећа. Он је нагласио да морамо што пре да завршимо са реструктурисањем и приватизацијом, додајући да је ЕУ снажна "гравитациона сила" и да бити део њеног заједничког тржишта значи велику корист за грађане Србије.