Србији "четворка" за Болоњу

На министарској конференцији посвећеној високом образовању која је одржана јуче у Лондону, реформa високог образовања у Србији званично је добила оцену – четири. Највиша оцена предвиђена за реформе је пет, тако да се Србија нашла међу најуспешнијим земљама и то заједно са Италијом, Чешком, Немачком, Холандијом, Француском…

Овакав пласман Србије на конференцији је оцењен као велики успех, поготово у односу на чињеницу да смо на претходном скупу министара одржаном пре две године у Бергену добили оцену – 2,2. Тада нам је речено да за ову "двојку" треба да захвалимо Новосадском универзитету, који је, у односу на наше остале српске високошколске установе, тада увелико почео са реформом, иначе бисмо били још лошије пласирани. Иза нас су тада били само Босна и Херцеговина и Андора.

Садашњем врлодобром успеху, како кажу у Министарству просвете и спорта, допринело је усвајање Закона о високом образовању, конституисање Конференције универзитета и виших школа Србије, формирање Националног савета за високо образовање и Комисије за акредитацију и проверу квалитета високошколских и студијских програма, али и укључивање студената у рад Националног савета за високо образовање и конституисање Студентског парламента.

Проф. др Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета, који уз проф. др Радисава Бубња, ректора Универзитета у Нишу, представља нашу земљу на министарској конференцији у Лондону, истакао је да ова оцена представља значајан напредак за Србију.

– Ово је заиста изванредан успех који указује да академска заједница и министарство добро раде и сарађују. Ипак, овакав пласман нам намеће нове задатке које ће бити још теже испунити. Замерено нам је да нисмо јасно дефинисали статус диплома и да се мало издваја за високо образовање. Мораћемо још пуно да радимо ако желимо да постигнемо успех и на наредној министарској конференцији – изјавио је ректор Ковачевић за наш лист.

Он додаје да је неопходно да Србија у будућности обезбеди да се на тржишту рада препознају нове дипломе и то не само на националном већ и на интернационалном нивоу. Требало би да се обезбеди већа проходност наших академаца у иностранство и размена студената. Неопходно је, истиче ректор, обезбедити контролу квалитета диплома и дефинисати стандарде на домаћем и међународном нивоу.

– Ипак, неопходно је да задржимо и негујемо специфичности сопствене земље – истакао је професор Ковачевић.

Према његовим речима, значајну улогу у реформи образовања имају и студенти. Новим законом посебно је прописана и наглашена улога академаца у утврђивању стандарда за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа. Тако су на министарску конференцију отпутовали Немања Петровић, председник Студентског парламента БУ, и Ненад Ђорђевић, студент проректор.