Престоница добија још девет природних добара

Још девет београдских подручја постаће заштићена природна добра. Тиме ће престоница имати укупно 45 природних добара под заштитом. Студије о тих девет подручја, које су основа за добијање новог статуса, Завод за заштиту природе Србије је завршио.

Припремају и документацију која би, ако се покаже да су сви услови испуњени, могла представљати основ да се за природна добра прогласе и још два подручја.

То су дунавско плавно подручје преко пута Великог ратног острва, важно због велике разноликости врста, нарочито птица карактеристичних за влажна станишта, као и Топчидер, у којем су природне вредности обједињене са културно-историјским.

– Заштићена добра Београда су уткана дубоко у градско ткиво и од великог су значаја. Шумска подручја и зелене зоне не само што пружају грађанима место за одмор и рекреацију, него унапређују квалитет ваздуха, ублажавају карактеристике микроклиме. Непосредно су изложени негативном утицају људи, па је и њихова заштита изазов. Али, она не подразумева забрану досадашњих рекреативних програма и манифестација који се на тим местима традиционално одржавају. Напротив, добре манифестације могу бити окосница екотуристичких садржаја, који доприносе одржавању природног добра и његовој промоцији. Будући управљачи ових добара имаће и задатак да поставе шетне стазе, мобилијар и друге садржаје који ће посетиоце привући, омогућавајући што већем броју Београђана да уживају у овом благу које припада свима њима – кажу у Заводу.

Статусом заштите, напомињу у Заводу, биће успостављено домаћинско старање које би требало да заустави подизање дивљих објеката на овим подручјима, као и активности које нарушавају природу.

Шума Кошутњак обухвата бројне заједнице, између осталих храста и граба код Хајдучке чесме и сребрне липе. Некадашње ловиште, данашње излетиште, значајно је и за очување биодиверзитета града.

На простору Кошутњака постоје природна добра геолошког карактера, каква су кредни морски спруд „Бурдељ” или „Тасин мајдан”, Баремски кредни морски спруд код споменика на месту погибије кнеза Михаила и профил код ковнице новца.

Земунски лесни профил типични је сувоземни лес, смештен на стрмој десној обали Дунава. На њему се разликују четири хоризонта леса и четири хоризонта фосилног земљишта – погребене земље.

Ти хоризонти су настајали још за време топлијих интервала леденог доба. Ово природно добро има нарочити значај за научно-истраживачки и образовни рад.

Лесни профил Капела у Батајници такође се налази на стрмој десној обали Дунава. Тамошњи слојеви леса, формирани у току последњих пет глацијално-интерглацијалних циклуса, један су од најцеловитијих палеоклиматских архива на европском континенту за последњих 620.000 година.

Обреновачки Забран једна је од ретких аутохтоних високих шума у плавном подручју Саве и Колубаре. Забран је познато излетиште Обреновчана, који кажу: „оно што је за Београд Ада Циганлија, за Обреновац је Забран”.

Та природна оаза унапређује климатске услове и оплемењује предео Обреновца, чију животну средину угрожава индустријска зона.

Звездарска шума не сврстава се у изворне, али је одликује 136 биљних врста, од којих 11 са статусом заштићених и строго заштићених. Ту је и велики број врста птица. Белогруди јеж, иначе заштићена врста, одабран је за симбол ове шуме, заштићене делом захваљујући и одлучној иницијативи грађана да се ова зелена зона сачува.

Липовичка шума – Дуги рт обухватиће мањи део Липовичке шуме. Статус ће добити због шумског комплекса, али и због геоморфолошког и хидрографског наслеђа – специфичног гребена Дуги рт и корита Сремачке реке, који су условили развој разноврсне флоре и фауне.

Липовичка шума драгоцен је део зеленог прстена око Београда и ублажава лоше последице урбанизације.

Бојчинска шума је смештена у равничарском пределу југоисточног Срема, у приобаљу Саве, и представља сачувано острво некадашњег лужњаковог пространства, старих низијско-мочварних шума.

У њој је пописано 185 биљних врста, од тога 15 које имају статус заштићених и строго заштићених, затим 108 врста птица, односно трећина свих врста птица у Србији, десет врста водоземаца и гмизаваца, од чега чак осам ужива законску заштиту, 165 врста гљива, од којих је 15 заштићено.

Зимовалиште малог вранца налази се на обалама Саве код Аде Циганлије. У њему понекад зимује и до 10 одсто укупне европске популације малог вранца, птице која је глобално угрожена и зато строго заштићена.

Гљиве Аде Циганлије су шумски комплекс у централном делу Аде, богат дрвенастим врстама карактеристичним за влажна земљишта.

Ту обитава око 250 врста гљива, од којих су неке на домаћим и међународним листама угрожених и ретких врста. Међу њима је и изузетно ретка Myriostoma coliforme, за коју се сматра да јој је ово једино станиште у Србији.

На Авали станују осичар, кобац, зелена жуна

Најсевернија шумадијска планина и једина у ширем подручју престонице, о чему сведочи и њено име, изведено из арапске речи „авали” која значи висок, односно утврђење које доминира околином.

Геолошку јединственост подручја, још у праисторији познатог рударског лежишта, потврђује и то што се на њој налази једино лежиште цинабарита у Србији. У близини је откривен и нов минерал, назван авалит. Одликује је и разноврсност биљног и животињског света.

Ту је регистровано око 600 биљних врста, међу којима су и заштићене и строго заштићене, попут зановета или зелениче, као и лековите врсте, какве су салеп и велебиље. Безмало 70 одсто њене површине је прекривено шумом, у којој је и око стотину врста птица, укључујући и строго заштићене – осичар, кобац, зелена жуна...

Космај под шумском вегетацијом

Смештен јужно од Београда, карактеристичан по биљним врстама које су на подручју Србије ретке и угрожене. Флору ове планине чини укупно 551 врста, од којих су пет строго заштићене, а 150 су лековите и јестиве. Више од 70 одсто Космаја је под шумском вегетацијом.

Ту је и више од 300 врста гљива. Од бројних представника животињског света, овде је нађено и 17 врста инсеката којих нема другде у Србији.

На Космају су и објекти и локалитети од културно-историјског значаја, попут споменика деспоту Стефану Лазаревићу, археолошког налазишта Кастаљан, манастира Павловац и Тресија.

Платан на Врачару

Стар око 150 година, међу бројним заштићеним стаблима у Београду, који су столетним трајањем својеврсни сведоци културно-историјских промена града и део породичних историја. Спада у јавролисне платане, изузетно је очуван и импозантних димензија, висок 23 метра.