И Немци у моби за српски манастир

Епархија средњоевропска којом руководи епископ Константин (Ђокић) поводом петнаестогодишњице постојања објавила је "Шематизам српске православне епархије средњоевропске од 1991. до 2006. године". Ово вредно дело је живо сведочанство о присутности Српске православне цркве на територији Немачке, Аустрије и Швајцарске, државама у којима живи највећи број наших исељеника у Европи.
Шематизам, осим географских одредница, бројних фотографија и статистичких података о свештеницима и парохијама, односа матичних држава према СПЦ, садржи и кратку историју СПЦ протојерејера др Предрага Пузовића преведену на немачки језик. Издавач овог првог званичног прегледа стања Српске цркве у овим државама је Фонд мисије Средњоевропске епархије.

На ванредном заседању Светог архијерејског сабора 12. марта 1969. године образована је Западноевропска и Аустралијска епархија и за првог епископа изабран је садашњи владика шабачки, а тада моравички Лаврентије. Одлуком највишег црквеног тела, 1973. године црквене општине на подручју Аустралије и Новог Зеланда издвојене су у посебну епархију, а 1990. од западноевропске основане су две нове: Британско-скандинавска са седиштем у Стокхолму и Средњоевропска са седиштем у Химелстиру.

У време оснивања Средњоевропске епархије верници су били организовани у 17 црквених општина са 20 парохија. Данас у ове три европске државе СПЦ има 57 црквених општина са 77 парохија.

Присећајући се тих тешких времена када је 1969. године  из комунистиче Југославије отишао у Лондон, владика Лаврентије каже:

"Једини "мираз" који сам понео у нову епархију била је половна ћирилична писаћа машина. Прве четири и по године као гост боравио сам у кући проте Николића. Када сам касније прешао у Диселдорф, без помоћи наших људи, али и Римокатоличке и Евангелистичке цркве не бисмо могли да оснивамо наше црквене општине".

Епископ Лаврентије каже да за 12 година колико је руководио тадашњом епархијом ниједан Србин није прешао у католике и протестанте. "Немци су долазили на мобу да нам помогну у градњи манастира Химелстира који је тада коштао око шест милиона марака. Када смо се задужили код банке за 360.000 марака и нисмо могли да вратимо новац, на Велику суботу католици и евангелисти су нам отписали дуг. То је стварност и ово причам и онима који су данас за или против екуменизма", истиче владика Лаврентије, који је веома задовољан што је његов наследник урадио много више од њега.

Организовање Средњоевропске епархије као институције по принципу дијецеза, на западу није било нимало лако, каже владика Константин. Било је проблема у Бечу, где је тек 2002. године епархија стекла право да самостално управља црквеном општином у главном граду Аустрије, али и у Швајцарској. У току је рад на поступку добијања права јавности Епархије средњоевропске као установе од посебног значаја.

"Интеграција је најбољи начин да се спречи асимилација наших људи у тим срединама. Зато се велика пажња поклања веронауци. Тако данас у Аустрији где је веронаука обавезан а не изборни предмет имамо 71 вероучитеља, а верску наставу похађа више од 7.000 ученика", прича владика Константин.

Као "пропуст" у свом досадашњем раду епископ Константин наводи то што у Франкфурту још није изграђена српска црква. "Оснивање женског манастира одложено је за боља времена, а сматрам да Берлин, Беч и Цирих заслужују да имају српски православни храм. На територији Швајцарске требало би ускоро основати нове парохије, а можда и црквене општине у Женеви, Шафхаузену и Бадену", каже владика средњоевропски.