Договор – најбоље решење
Питање локације за градњу у Београду је тема која често остаје без правог одговора. Нови Београд прилично је попуњен и у блиској будућности ту, практично, неће бити места за нове зграде. Стари део града је одавно прича за себе. Странци који прошетају центром наше престонице непријатно су изненађени изгледом зграда на Врачару, Црвеном крсту, Палилули, Звездари...
У самом срцу града налазе се мали, неугледни кућерци са двориштима која су неретко места за одлагање дотрајалих предмета или, још горе, смећа. Препрека са којом се инвеститори сусрећу је што привлачне локације, односно земљиште, користе грађани који у заинтересованим грађевинарима виде шансу да реше не само питање крова над главом већ и све своје проблеме. Тешкоћа настаје када се установи да у старим кућама има и заштићених станара који у њима станују годинама, али имају само право коришћења, а не и власништва. Често се дешава да баш они од инвеститора траже превише па ови у старту одустају од намере да граде.
– Не желимо да градимо тамо где ситуација није чиста. Знамо како изгледа проблем са власницима и заштићеним станарима и нећемо да се упуштамо у то. Одабир локације је битан за градњу, али ако договор не може да се постигне, боље је одустати. Наравно, има начина да се све реши. На пример, у свету живот у центру кошта. Тачније, зна се у каквом стању треба да буде кућа, како треба да изгледа фасада, али и простор испред ње. Ко може све то да одржава, он и станује у центру – каже Јованка Аврамовић, технички секретар "Гранит инвеста".
– Најбоље решење је договор. Инвеститор преговара са власником који уколико има заштићеног станара треба то и да каже. У таквом случају предлажемо власнику да део суме од, на пример, понуђених 130.000 евра, издвоји, рецимо 30.000, и да заштићеном станару да би и овај решио стамбено питање. Заштићени станар не може да остане без ичега и да изађе на улицу. Нико то не жели, али не може ни да уцењује и да тражи нешто нереално. Претпостављам да за новац који добије неће моћи да купи стан на локацији на којој је до тада живео, али не треба ни да заборави да није власник и да је годинама становао уз минималну надокнаду. Добијеним новцем моћи ће да купи стан. У случају да се постигне договор, предлажемо да власник у присуству инвеститора исплати заштићеног станара који се, истовремено, обавезује да ће, ако постоји спор са власником, повући тужбу, или да га неће тужити. То је добро за све заинтересоване стране јер спор може дуго да траје. Зато покушавамо да објаснимо заштићеним станарима да је боље да новац добију одмах. Власник се, такође, растерећује, а инвеститор може да почне са градњом. У противном, остаје шума нераскрчених проблема и препрека због којих инвеститор најчешће одустаје – истиче и Драгомир Живковић, директор продаје "Финвеста", и упозорава да има и власника који инвеститору не кажу да постоје заштићени станари и да онда могу да настану још горе тешкоће.
И у предузећу "Греда" слажу се да је најбоље избећи проблеме:
– До сада нисмо имали случај да на локацији на којој градимо има заштићених станара. Простор за градњу бирамо тамо где је све решено. У старту избегавамо нежељене проблеме – категорична је Јелена Степановић, задужена за продају.
Наш савет заштићеним станарима је да добро размисле, да не траже немогуће и не очекују превише. Уз разумевање које подразумева компромис, лакше ће доћи и до сопственог крова, а и омогућити да много више грађана, такође, обезбеди станове.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


