Пребранац освоја џезере

Одлука Скупштине града којом је пре неколико дана Београдски џез фестивал увршћен међу сталне културне манифестације од посебног значаја за српску престоницу била је прилика да се сретнемо са нашим прослављеним џезером Миливојем Мићом Марковићем и присетимо се гостовања најпознатијих светских музичара у Београду.

Мића Марковић, који је и председник Уметничког савета овог фестивала, више од 20 година прати ову музичку манифестацију. Неколико пута је свирао на овом фестивалу, а био је и сведок свирки џез великана у Београду.

– Током протекле две деценије видео сам и преживео свашта. Некада се ова манифестација звала Њупорт џез фестивал. Протекле две године, од када је фестивал поново покренут, ми га сами креирамо и осмишљавамо и мислим да смо успели да му вратимо стари сјај.

Марковић каже да је за похвалу одлука Скупштине града да уврсти овај фестивал међу сталне градске манифестације од посебног значаја за Београд. 

– Мислим да је то требало да буде урађено и раније. Волео бих да овогодишњи фестивал обележе концерти Винтона Марсалиса, трубача који у последње време наступа и са симфонијским оркестрима, или кларинетисте Едија Денијелса који је одличан џез музичар а истовремено свира и класичну музику. Било би дивно када би њиховим наступима био отворен овогодишњи фестивал који ће бити одржан у октобру.

Наш чувени кларинетиста и алт саксофониста признаје да је веома срећан што је постојало велико интересовање београдске публике за џез током протекле две године, иако овај фестивал пре тога дуго није одржаван.

– Сви концерти су били пуни. То је заиста сјајно и Београд заслужује да има такав фестивал.

Марковић прича да је током протеклих деценија кроз фестивал продефиловало много врхунских музичара.

–Још се сећам наступа Луја Армстронга крајем педесетих који је, као и сви други музичари, био одушевљен Београдом. Када је пијаниста Кени Дрју дошао ја сам га сачекао на аеродрому, а потом одвео у хотел. Онда смо изашли да мало прошетамо Теразијама, по Калемегдану... и било ми је чудно што је све време ћутао и гледао около. Међутим, у једном тренутку ми је рекао: "Знаш шта, морам нешто да ти кажем". Ја сам се уплашио да нисмо нешто забрљали. Али, он је казао: "Овај град има душу, ја то осећам. Па, ово је фантастично!". То су ми готово сви музичари говорили.

Марковић памти наступе Чарлија Паркера, Мајлса Дејвиса, за кога каже да је био чудак, Дизија Гилеспија и других великана џеза који, нажалост, више нису међу нама.

– Када је Гилеспи био на нашем фестивалу, у бекстејџу сам био поред њега, пришао му је један фоторепортер и замолио га да намести трубу да би га сликао са инструментом. Међутим, Дизи му је одбрусио: "Ја не позирам, већ свирам. Можете да ме сликате само када сам на сцени". Сећам се када је гостовао Кларк Тери. Приредио сам му журку у једној вили на Сењаку и он је тамо пробао парадајз и рекао да ништа укусније у животу није јео. После је свима у свету причао о српском парадајзу. Када је следећи пут гостовао дошао је код мене на ручак и моја супруга му је спремила пребранац. Био је толико одушевљен да је пребранац понео у пластичној кутији. После концерта у "Сава центру", послуживали су разне ђаконије, међутим, он је сву ту храну одбио и извадио кутију са пребранцем и у сласт је појео.  

Наш чувени џезер прича да је протеклих деценија било толико разних догађаја и анегдота да их је немогуће све побројати.

– Морам да нагласим да је екипа која сад реализује фестивал одлична. Па, прошле године је трубач Дејв Даглас тотално "откачио"! Одмах после концерта отишао је на интернет и написао огроман чланак о Џез фестивалу, јер је био одушевљен, како публиком и организацијом, тако и нашим градом. Ја се надам да ће и овогодишњи фестивал бити одличан, ако не и бољи од претходног.
Јелена Копривица

-------------------------------------------------------------------------

Добродошла помоћ града

Протекле недеље Скупштина града Београда донела је одлуку да Београдски џез фестивал уврсти у ред културних манифестација од посебног значаја. Драган Амброзић, одговорни уредник културног програма Дома омладине, куће која организује Београдски џез фестивал, каже да је помоћ града била неопходна како би фестивал у новом издању почео да враћа "стари сјај".

– Основна идеја којом смо се водили када смо обновили рад фестивала била је да покажемо домаћој и страној јавности да смо у стању да организујемо овакав музички догађај. Новом концепцијом трудимо се да представимо све што је актуелно и значајно у светском џезу. Веома је важно да уметничким квалитетом обезбедимо пажњу и џез публике и оних људи који долазе на концерте ради увида у нова кретања на светској музичкој сцени.

Амброзић каже да је 1971. године, када је основан Београдски џез фестивал, то била један од најпрестижнијих манифестација у некадашњој Југославији. Према речима нашег саговорника, организатори желе да направе нов и другачији модел фестивала јер су се и околности у којима живимо у потпуности промениле.

– По узору на Београд основани су слични џез фестивали широм Југославије. Нажалост, данас је ситуација другачија јер смо ми имали паузу од десетак година, колико није одржаван фестивал, и сада би требало да пронађемо своју позицију на светској џез мапи. Но, пре тога морамо да се окренемо себи и потребама наше културне јавности, а не да се такмичимо са другим фестивалима у региону. Управо зато је помоћ града пресудна, јер ће нам омогућити да цео овај уметнички подухват урадимо тако да сви Београђани могу да се поносе овим фестивалом.
В. Ђ.