Зелена герила против урбаног сивила

По опредељењу су зелени анархисти. Пију чајеве, изворску воду и ракију траварицу. Интегрална и органска храна је њихова трпеза, а зелена је боја њиховог окружења. Они су „Герила баштовани”. Процват града – у дословном смислу – њихова је мисија.

Лаванда, босиљак, рузмарин, чуваркућа, сунцокрет, украсно цвеће, першун, мајчина душица су им „муниција”, а мета – свака запуштена градска површина: од жардињере, пукотина у асфалту, сивих бетонских зидова до платоа испред зграда. Где год нађу згодно место, посаде биљку.

Зелена је њихова боја, а пркос главна особина из које је израсла герила.

Све је почело пре годину дана, када је Момчило Антонијевић, осведочени еколошки активиста, одлучио да посади лаванду у запуштеној жардињери испред своје зграде код хале „Пионир”. Несретна башта није имала никакве шансе од злих руку које су колико сутрадан све биљке ишчупале и сравниле са земљом. У инат штети, Момчило рече себи: „не можете да чупате колико можемо да посадимо”. Под овом паролом, као под барјаком, настао је урбани герилски покрет који сада има тридесетак сталних чланова. Углавном ноћу, тајно, градом саде биље и цвеће.

– Деловали смо на Новом Београду, на Миљаковцу, у Дечанској и Улици деспота Стефана. На месту где се родила иницијатива, испред моје зграде, годину дана касније поново смо засадили биље. Лаванду, босиљак и рузмарин више нико не чупа. Лепо расту а имају и функцију – растерују комарце – каже Момчило.

Зелена револуција прелила се и изван Београда. Момчила и његове герилце зову из Сомбора, Зрењанина, Новог Сада, Суботице да и тамо „посаде пркос”. Зову их и суграђани да им украсе прилазе зградама.

– Није поента да по позиву идемо градом и садимо, јер ми нисмо комунална служба. Циљ је да примером подстакнемо друге да се покрену и улепшају своје окружење – каже Момчило.

Експедиција „Герила баштована” следеће недеље одлази у Суботицу где ће, на позив својих присталица на неколико градских локација садити поврће. Тиме почиње нова фаза деловања, чији ће заштитни знак бити такозване урбане баште. Покрету се придружују и људи који се баве заштитом биљног семена и очувањем традиционалних српских биљака, бројне фирме и грађани који својим доприносом мапу Србије све више боје у зелено.

О следећим акцијама, којих ће и те како бити, не говоре, иначе не би били герила. Момчило обећава да ће наставити да изненађују и открива нам битан део стратегије: „Углавном делујемо у пратњи лепих девојака. Док кришом садимо биљке, оне одвлаче пажњу комуналним полицајцима.”

-----------------------------------------------------------------

„Бомбашки напади” у кишном периоду

„Герила баштовани” прибегавају и „бомбашким нападима”:

кугле земље и семена бацају по огољенимградскимповршинама, а одатле већ после прве кише почињу да клијају младе биљке. „Најубитачнији” састојци земљаних бомби су семе лана, сунцокрета и невена, показало је искуство из претходна два кишна месеца.

Њихове биљне бомбе детонирале су и на друштвеним мрежама.

Бројне поруке подршке грађани шаљу на фејсбук-профил „Герила баштована”, где је могуће пратити њихове акције и контактирати са њима уколико желите да им се придружите.