Секунда која тријумф значи

Двадесет часова, осам минута и пет секунди вожње у шест етапа дугих 840 километара по правој провали облака, хладној, готово јесењој киши, јаком ветру и немилосрдном сунцу донеле су 33-годишњем Ивану Стевићу само секунду предности над највећим ривалом. Секунду која тријумф значи.

Троструки олимпијац, капитен наше репрезентације тријумфовао је други пут на Трци „Кроз Србију” возећи у дресу румунског Тусанда уз помоћ клупских другова, подмлађене репрезентације Србије и бициклиста Радничког и Металца, иако није био у топ форми и иако се чинило да ће остати без жуте мајице у последњој етапи, воженој од Сремске Митровице до Београда (127,7 км), после бега његових највећих ривала Пољака Пјотра Крипсе и Словака Патрика Тибора.

Стевић је у последњу етапу стартовао са шест секунди предности пред Кирпсом и 12 пред Тибором, а на успону на Црвени Чот његовим ривалима је успео бег...

– Били су то тешки тренуци и за мене и за остале наше бициклисте. Ни ја ни они једноставно нисмо могли да одговоримо на њихов напад. Још сам осећао умор после стресне пете етапе...

Чинило се да ће 19 бегунаца међу којима су била чак осморица возача који су заостајали за Стевићем мање од 20 секунди у генералном пласману успети да стигну у Београд довољно раније да неко од њих освоји победнички пехар. На Банстолу њихова предност је износила пуна два минута, а до циља било је само 58 километра. Све је изгледало много горе када су на пролазном циљу у Инђији његови најљући противници освојили бонификацију – Крипса три, а Тибор две секунде. На следећем пролазном циљу у Старој Пазови Тибор је „скинуо” још две секунде предности, а група са жутом мајицом још није успела да ухвати бегунце. Да је на трећем пролазном циљу у Новој Пазови Крипса успео да освоји још три секунде предности, а Стевић ни једну био би победник и ако га наш бициклистадостигне уз услов да не не освоји етапу...

Упркос томе Стевић и другови нису се предавали:

– Успели смо мало да се повратимо, организујемо и да кренемо у потеру. Нажалост било нас је само седам, осам против деветнаесторице, али нисмо се предавали, нисмо одустајали. Пред Новом Пазовом сустигли смо их и ја сам километар пре пролазног циља почео спринт јер сам морао да прођем кроз целу њихову групу. Никад нисам имао толико дуг спринт, али успео сам да останем у жутој мајици.

Крипса је поново победио на пролазном циљу, а Стевић је био трећи и успео да сачува секунду форе пред завршни спринт на циљу последње етапе пред Домом Народне скупштине. Није било битно који ће бити, већ само да буде испред Крипсе.

И био је. Изборио је пето место, на тренутак видео да је пољакова зелена мајица иза њега и имао времена да циљем прође с подигнутом руком.

Прву победу 2011. остварио је са две, а другу са секундом предности!

Победник последње етапе био је Турчин Ахмет Оркан. Друго место припало је Бугарину Александру Алексејеву, а треће Аргентинцу Мауру Рикецију. Крипса је био девети, Тибор десети – довољно само за друго, односно треће место.

Свечано проглашење победника, којем је присуствовала и министар спорта Алиса Марић, претворило се у славље Ивана Стевића и нашег бициклизма. Задовољан је био и селектор Радиша Чубрић, иако му се није остварио план. Желео је једну етапну победу и два пласмана међу 10 најбољих. Наши бициклисти нису освојили ни једну етапу, али Стевић је победник трке, а његов партнер са Олимпијских игара у Лондону Габор Каса девети у генералном пласману. Поред њега знатан удео у Стевићевом тријумфу, посебно у последњој етапи, имају и млади Зекавица, Борисављевић, Стефановић...

Резултати 6. етапе: 1. Ахмет Оркен (Турска) 2:51,24, 2. Александар Алексијев (Бугарска), 3. Мауро Рикеци (Аргентина, Нипо, Јапан), 4. Жолт Дер (Мађарска, Утеншилнорд), 5. Иван Стевић (Србија, Тусанд, Румунија), 6. Харалампос Кастрантас (Грчка, Кастро), 7. Сергеј Николајев (Русија, Итера Каћуша), 8. Пјен Монкорж (Француска, Реине Бланш), 9. Пјотр Кирпса (Пољска, МаркПол), 10. Патрик Тибор (Словачка, Дукла) – сви у времену победника.

Коначни генерални пласман: 1. Иван Стевић (Србија, Туснад, Румунија) 20:08,05, 2. Пјотр Кирпса (Пољска, МаркПол) 1 секунду заостатка, 3. Патрик Тибор (Словачка, Дукла) + 9, 4. Стаке Ланген (Норвешка, Онеко) + 16, 5. Тео Рајнхарт (Немачка) + 18, 6. Николај Михајлов (Бугарска) + 18, 7. Никлас Аквик (Норвешка, Онеко) + 19, 8. Артем Захаров (Казахстан, Астана) + 19, 9. Габор Каса (Србија) + 19, 10. Јарослав Ковалчик (Пољска, МаркПол) + 20, итд.