Од горчине до радости

Неколико дана после спектакуларног и за многе "незаборавног" концерта "Ред хот чили пеперса" у Инђији, никако да се смире страсти. Да ли због дужине наступа популарног бенда, да ли због тога што је већина посетилаца покисла до голе коже или због саобраћајног колапса који је потрајао да раних јутарњих сати, тек многи су пут својих домова отишли разочарани.

У многим од реакција посетилаца нашег интернет сајта на "Грин фест", у оквиру којег су наступили "Пеперси", каже се да је концерт био веома лош, док неки мисле и да је то била класична "тезга", али веома добро одсвирана.

Тако читалац А. М., између осталог, пише

– Тезга? Па наравно, а шта друго и то не у негативном смислу. Посао као и било које друге вечери за њих, зашто бисмо ми били посебни. Многи би да се за цену улазнице и окуме са бендом.

Дејан Секулић, такође, сматра да је амерички бенд "одрадио тезгу", али и да је због тога веома разочаран.

– Претпостављам да је у питању превара организатора који је са "Пеперсима" договорио фестивалски наступ, а нама продао карте као да је реч о њиховом самосталном концерту.

Углавном сви заборављају да се месецима уназад концерт славне америчке групе рекламирао као долазак "Пеперса" на "Грин фест", а не као њихов самостални концерт. Такође, многи су "сметнули са ума" чињеницу да бендови свирају на концертима песме за који они сматрају да треба да изведу, као и да су "Ред хот чили пеперс" на турнеји, у оквиру које су дошли у Србију, и да промовишу свој последњи албум "Staduim Arcadium". Зашто су организатори и промотори концерта обећавали највеће хитове, од којих неколико, признајмо и то, јесу изведени, непознаница је за све нас.

У реакцији на извештај са концерта објављен у тексту "Пеперси свирали у Инђији пред 100.000 људи" Миша Капетановић мисли да је наступ бенда био ужасан и додаје:

– Ја стварно не знам где су то били ови новинари који су писали репортажу! Кратак програм за превисоку цену и веома лош избор песама.

Драган Радић у свом коментару догађаја каже да би председник општине Инђија Горан Јешић са својом екипом, после свега што се догодило, требало да поднесе неопозиву оставку.

– Брука и срамота! За овако лошу организацију неко мора да одговара. Није ми јасно како је неко могао да дозволи да се онолико људи остави после концерта.

Огорчена је и Србислава која пише:

– Није довољно што смо се возили као стока у возовима које смо платили, можда није довољно ни то што је обезбеђење потпуно непотребно истеривали људе на кишу па мало и тукло да их пожуре иако су у питању људи који им нису правили никакве проблеме. Да ли је довољно то што смо пешачили преко пет километара од њиве до железничке станице у Инђији да на крају не бисмо могли да уђемо у возове за које смо купили карте!

Пропусте у организацији нико не спори, као ни чињеницу да су се сви посетиоци, укључујући и извештаче као и особље фестивала, "намалтретирали" пешачећи или сатима седећи у колима, аутобусима, возовима, такође се не доводи у питање, али чињеница је и да 18.000 возила не може по олуји да се врати кући неометано.

Дејан Секулић, пак, има своју теорију зашто је концерт трајао кратко уз речи да смо "уз тарифни пакет добили мање свирке", док Драган мисли да је главни превид организатора то што су заборавили да у поноћ нема увек месечине.

– Како у мраку и ливадама и кукурузима знати куда идеш, где год кренеш мрак– сматра Драган.

Заборављамо да су многи, и то самостални, концерти одржани у скорије време у Србији трајали тек нешто више од сат времена. Поменимо само "Продиџи", "Ајрон мејден", "Кајзер чифс"… О наступима на фестивалу "Егзит", где протеклих година ниједан концерт на главној бини, ако не рачунамо Билија Ајдола, није трајао дуже од седамдесетак или осамдесетак минута, боље и да не говоримо.

Но, немају сви читаоци примедбе на квалитет свирке "Пеперса". Тако Миријана В. каже да је концерт био одличан, али и веома кратак, уз констатацију да на крају од људи из организације није било ни трага ни гласа, док Петар цео догађај описује само једном речју – "Феноменално".

Ненад Божовић у опширном коментару концерта каже да би цео утисак са догађаја поделио на два дела:

– Први део који је био сјајан, који сам у својој глави назвао "Dream of Californication", и други "Инђија Nightmare". Али, усредсредићу се на овај први. Скакао сам заједно са свима и било ми је довољно само да их гледам и да будем срећан што живим свој средњошколски сан.

Божовић је још додао да је публика тиме што је, незадовољна дужином концерта, бацала флаше на бину показала своје дивљачко понашање!  

За Милицу Дамњановић, која не жали што је била на концерту, није изненађење дужина наступа "Ред хот чили пеперса" и каже:

"У Будимпешти су пре десетак година наступали читавих 45 минута, а у Бриселу пре годину дана само један сат и свирали најмање хитова, јер су промовисали нови албум".