Стоп уништавању културе

„Чекамо датум за културу”, „Реновирајте сва дечја позоришта”, „Култура је како једеш”, „Класична музика није само симбол за дан жалости” и „Хитно потребан ребаланс односа државе према култури”– поруке су српских културњака пред протест заказан за суботу 22. јуна у 18 сати на Тргу републике, који је инициран лошим стањем у којем се ова област нашла и неодрживим односом државе према уметницима у свим облицима стваралаштва.

Последице вишегодишњег немарног односа власти према култури прошириле су се на све сегменте живота, а таква ситуација прети да доведе до несагледивих последица развој читавог друштва, сагласни су у Организационом одбору протеста, чији су захтеви, између осталог, и следеће: хитно дефинисање културне политике и стратегије развоја културе, реформа и доношење закона у складу са потребама различитих актера у култури и уметности, проналажење начина за адекватније финансирање, уважавање струке и стручности, деполитизација и департизација културе и повратак уметничког и образовног програма на Јавни сервис Србије. Како је рекла Милица Краљ, редитељка и представница одбора, све ове пароле могу се свести на једну, која ја уједно и најважнији захтев: стоп уништавању културе.

Како је најављено, на протесту неће бити говора, а позив за учешће упућен је свим појединцима и друштвеним групама који имају потребу да својим присуством изразе незадовољство стањем у друштву уопште. Скупови ће бити одржани у исто време и у Новом Саду и Нишу.

– Протест представља само првих сат времена почетка борбе против деградације културе у најширем могућем смислу, а не кукњаву за парама. Лично апелујем на осећај грађанске одговорности спрам ситуације у којој смо се нашли те да коначно заборавимо на међусобне поделе и нешто учинимо заједно, јер овако више не може. Мене је страх за будућност нашег народа и друштва ако се нешто не буде променило, ако наставимо да ћутимо, као што смо то чинили до сада, ако се изложбе буду одржавале у мраку, ако се позориштима сече струја, ако не буде представа, јер више неће бити ни публике – објаснила је Милица Краљ.

Светлана Бојковић, која се на конференцији за новинаре обратила путем скајпа из Хелсинкија, истакла је да култура није луксуз, већ насушна потреба било ког здравог друштва.

– Сматрам да управо сада, кад је криза, држава мора да нађе начин да помогне култури, да управо сада када се нема и када су касе празне мора да се нађе бар мало више средстава која би могла да се уложе у културу. Јер, без културе додатно ће се стрмоглавити већ сада урушене моралне вредности – истакла је Бојковић.

Књижевница Гордана Ћирјанић осврнула се на тешко стање у области књижевности и рекла да ће „оваква расподела ничега свакако довести до бујања дилетантизма” а Радослав Миленковић, глумац, упитао је:

– Све њих, који нам говоре непрестано о тржишту и о томе како би позоришта требало да зарађују на благајнама, могао бих да питам да ли мисле да би ико купио карте за Скупштину Србије или седницу њихове владе. Како се са осам или девет посто, колико се у Титово време одвајало из буџета за културу, и око четири или пет, колико је био постотак за време озлоглашеног Слободана Милошевића, стигло на данашњих 0,62 посто за културу? 

Подсећајући на то да Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду не раде, сликар Урош Ђурић оценио је да му се чини да је његова професија незванично укинута, јер они који се њоме баве немају где да изложе своје радове.

– Рат је објављен, ми смо ти који смо угрожени па ћемо да се бранимо. Јер, укидање културе и уметности је укидање постојања – поручио је Ђурић.

М. Димитријевић