Застава Србије на врху света!

"Тооооооо... Србија на крову света... Српска тробојка се вијори овог јутра на највишој тачки планете..."
Тако је, усхићен, у недељу ујутру, у 8.45 по локалном времену, Драган Јаћимовић, шеф експедиције Extreme Summit team-a, први човек из Србије који је маја 2000. већ освојио највиши врх на свету, описао тренутак кад је седам чланова његове екипе стало ногом на Монт Еверест (8.848 метара) и поболо заставу на тачку изнад које нема ничега: место на коме престаје земља, а почиње небо.
У досад највећем успеху српског алпинизма, на кров света попели су се: Драган Петрић, Басар Чаровац, Илија Андрејић, Петар Пећанац, Милош Ивачковић, Драгана Рајбловић, прва жена са Балкана која је то успела, и др Глигор Делев.

Симо Драгићевић је одустао на висини од 8.711 метара, на месту које се зове Друга степеница, а Марко Николић дан раније на висини од 7.600 метара.

Захваљујући агенцији Mmd Corporate, на страницама "Путовања" обавештавали смо вас о току њихове авантуре. Честитамо нашим јунацима и преносимо вам из Драгановог дневника последње тренутке уочи овог опасног, али успешног подухвата .

15. 5. 2007.
Временске прилике се у току дана промене неколико пута. И поред све ове неизвесности, атмосфера у екипи је више него добра.

Смех је најбоља одбрана од свих мука. Идемо даље...

16. 5. 2007.
Наш тим је поново данас отишао до почетка фиксних ужади на Северном седлу.

Нема здравствених проблема, али је приметно нестрпљење. Све ће то доћи на своје место када крене успон. Овде у АБЦ-у смо заједнички прошли неколико пута пењање до врха. И то из сата у сат. Шта треба чинити, шта не треба, које су процедуре у сваком од висинских кампова, шта никако не смеју да забораве, и тако даље…

17. 5. 2007.
У 14 часова по локалном времену мој тим је напустио АБЦ (6.400 м) и кренуо према Ц1 (7.150 м). То само може да значи једно: кренули су према врху!

После педесет дана проведених у подножју највише планине света, дошао је и тај дан.

Последњих десетак дана био сам као на иглама. Нестабилно време и друге отежавајуће околности нису ми дозвољавале да донесем лагану одлуку. У ствари, овде лаких одлука и нема. Сада када сам по сто пута премерио и одмерио за и против, сада када се зна да је 20. мај (недеља) наш "summit day", некако се лакше дише.

Милош ће бити вођа успона и моје очи и уши наредних дана. Остали су подељени у тимове по личном избору: Илија и Петар, Баско и Драган, Марко и Гага и др Глигор и Симо.

У Ц3 (8.300 м) придружиће им се шерпаси: Нима, Сонам, Лакхпа и други Сонам.

18. 5. 2007.
11.30 часова (локално време)

Прва група напустила Ц1 (7.150 м), и кренула ка Ц2 (7.800 м). У 12.00 ч Милош јавља да су сви напустили Нот Кул. Негде око 12.10 он и Марко последњи крећу ка Ц2 (7.800 м).

На Северном седлу је ведро и сунчано, али је изнад 7.500 метара потпуна облачност без падавина. Временске прилике су повољне за пењање.

19. 5. 2007.
12.00 часова
Синоћ су сви дошли у Ц2 (7.800 м), осим Марка. Он је једва стигао до 7.550 метара. Ту се срећом налазио камп једне друге експедиције, па сам послао шерпаса Лакхпу са кисеоничком боцом, храном и примусом доле до њега. Лакхпа се брзо спустио из Ц2 и јавио ми се радио везом када је стигао до Марка. Марко је у реду, али не могу да дозволим да настави са успоном. Превише ризично за њега, а и за остале чланове експедиције. Он и Лакхпа су преноћили у том кампу.

14.15 ч
Екипа се приближава фамозној граници од 8.000 метара! Ветар је мало појачао, али не утиче на пењање. Док они сложно грабе напред, хтео бих да захвалим на подршци која је стизала у протеклих скоро два месеца, а нарочито претходна два дана.

15.15 ч
Време је одлично, а по Милошевом гласу рекао бих да су изузетно задовољни како им иде.

Чак смо разменили неколико шала, а у позадини сам чуо и Гагу како нешто добацује.

Жао ми је због Марка. Он је од Ц2 до Ц1 данас користио кисеоник при спуштању. Послао сам једног Шерпаса из АБЦ у Ц1, да би се заједно вратили.

Еверест је овде хиљадама година и ту ће и остати. Сигуран сам да ће се једног дана Марко вратити овде и да ће се попети на ову силну планину.

21.47 ч
Температура – 33 степена Целзијуса. Ко је истопио довољно воде, може да крене.

Сада више успех не зависи од снаге њихових мишића. То знају они који су омирисали ваздух изнад 8.000 метара.

То је други свет, друга планета...

23.00 ч
Кренули су... Сада је важно да будемо уз њих. Ноћ је ведра.

Чеоне лампе траже пут кроз стене северног гребена Евереста.

20. 5. 2007.
1.30 часова
Дао бих све на свету да сам сада горе са њима, а не да се вртим ноћас у овом комуникацијском шатору као звер у клопци.

Они се пењу лагано једноличним ритмом, освајају метар по метар висине. За сада иде све по плану.

2.52 ч
Управо ме је Милош звао. Прешли су Прву степеницу (8.530 м) и приближавају се чувеној Другој степеници (Second step). Тренутна температура је – 41 степен.

5.42 ч
Драган и Баско су већ прешли Другу степеницу и грабе ка врху! Илија и Петар, а за њима иду Милош и Гага. Глигор и Симо мало заостају за овом групом, али они иду умереним темпом.

6.40 ч
Зора руди... Има ли ишта лепше од свитања на Хималајима?

Петар се јавио радио везом. Налази се испред Треће степенице. Глас му подрхтава од емоција. Док смо разговарали у везу се укључио и Милош: "А мене сте заборавили?" Он се са Гагом попео на Second step и сада настављају даље. Испод њих управо излазе из Друге степенице др Глигор и Симо. Браво мајстори, пристижете тим!

7.40 ч
Петар ме је назвао радио везом и објаснио ми где се налазе. Онда сам ја узео дурбин и пронашао их на завршном гребену!

8.45 ч
Тооооооо... Србија на крову света... Српска тробојка се вијори овог јутра на највишој тачки планете.

А по месту изнад којег је само небо ходају: Драган Петрић, Басар Чаровац, Илија Андрејић и Петар Пећанац!

Вриште, плачу, радују се...

Остатак тима је надомак циља. Гага, Милош и др Глигор су на пола сата од врха. Још само мало легенде, још само мало.

9.28 ч
Илија чека свог партнера на врху док је овај решио да сними нови "Парк из доба Јуре"!!!

Петар је одушевљен атмосфером и амбијентом па не испушта фотоапарат и камеру из руку.

Покушавам да га убедим да мора ипак назад.

10.00 ч
Други део тима је на врху! Драгана Рајбловић, Милош Ивачковић, др Глигор Делев и шерпаси Лакхпа Тарке и Сонам.

Петар је остао да их сачека да би снимио неке детаље за филм.

То је Еверест, то је кров света. Покреће емоције за које ни не знаш да постоје у теби.

18.34 ч
Као што смо и предвидели, спуштање је тежи део посла од пењања. Али, колико год ова прича била тешка за нас, једног тренутка њој мора доћи крај.

Чланови експедиције су се спустили у Ц2 (7.800 м), где имају довољно кисеоничких боца, хране и ЕПИ гаса за кување оброка.

Мислим да ни ја ни чланови експедиције нисмо свесни величине успеха који смо постигли.

То и није битно, важно је да смо срећни, а срећу чине мале ствари. Историјски успех или не? Нека се други баве тим.

Срдачан поздрав са Тибета од чланова експедиције Еверест 2007.