Чика Пера у саобраћају

Брат је позвао чика Перу да му буде сведок на суђењу и да дође у заказано време у cуд у Устаничкој улици. Пошто је суђење заказано доста рано, а градске линије не повезују Жарково са Устаничком, онда је чика Пера решио да крене својим старим колима која му је син оставио „за не дај боже“.

У Устаничкој улици много тога важног лоцирано је једно поред другог: Општински суд, Дом здравља, велика зграда општине, на срећу једних, а на муку других. Кад је чика Пера после 40 минута мотања по успутним улицама са много семафора и колонама возила стигао до суда, нашао се у чуду јер је после неколико задатих кругова схватио да једног јединог места на расположивим паркинзима нема.

Време је истекло, морао је да буде у суду у заказано време, а кола да остави или насред коловоза или да користи једно од четири слободна места испред зграде општине, која су својом обојеном комбинацијом жуте и беле боје указивала да су предвиђена за привилеговане из зграде испред, а то је била општина. Није имао избора.

Оставио је ауто на једном од та четири слободна места рачунајући да ће своје сведочење брзо обавити и да никоме то место баш тада неће бити потребно. У великој журби изабрао је да не изневери оно због чега је и дошао. Био је важан сведок, а све се и завршило доста брзо.

Шок је био велики када је по изласку из суда видео да његовог аута нема. По савету лица из обезбеђења у општини, упутио се пешице, а затим аутобусом на Славију. Стрес, разочарење са неверицом били су помешани с мислима: колико је било пара на рачуну од скромне пензије које је морао дати као опљачкана особа од Паркинг сервиса.

Службено лице је рутински наплатило казну и уопште га нису интересовали чика Перини протести који су се чули свуда унаоколо, а у вези с неоправданим разлогом да се ауто за тако кратко време однесе када није постојало ниједно слободно место на паркинзима око општине, Дома здравља, суда.

За чика Перу и његову пензију рачун је био астрономски – 8.800 динара, а затим полицијски шалтер са глобом од 5.000 динара. Што је много, много је!

Чика Пера се уплашио да се не шлогира, што би донело нове компликације, али шта то кога брига што су га одрали до голе коже.

Заиста сурово, тим пре што му је још недавно судиница у прекршајном суду, уз извињавање, изрекла пресуду у висини од 8.000 динара, плус 700 динара таксе, због прекорачења брзине у Толбухиновој улици, правцем узбрдо према Жаркову (улица са две траке без кућа у близини, али полицији згодно да стави монитор иза кривине).

Чика Пера је док је возио направио маневар да се склони од оних иза себе који су јурили великом брзином улазећи из једне траке у другу, представљајући тако опасност и за себе и за друге. Маневар му се обио о главу и тако је платио казну. Ипак, судиница је била нежна па је рекла чика Пери да има лепо име, а како да не, када се и њен деда тако звао.

Професор универзитета