Бетон је моја подлога

Од извештача „Журнала”

Једна лака победа иза њега, назире се и друга, још лакша, па Новак Ђоковић на Вимблдону има времена и за приче које се не тичу само актуелног тренутка. Ове године је зид собе за прес конференције излепљен детаљима из турнирске историје.

Међу обиљем чињеница упада у очи да је 1988. била последња година у којој је неко на овом стадиону играо са дрвеним рекетом, у време када је Новак славио први рођендан.

– Пробао сам дрвени рекет, играо сам у Индијан Велсу пре пар година са Маријаном Вајдом – насмејао се на подсећање на ово искуство са својим тренером. – Он је у професионалној каријери играо са дрвеним рекетима и врло је интересантно чути од њега како је било.

Вајда је рођен 1965, најбољи рејтинг је имао 1987. на 34. месту.

– Маријан је прошао ту транзицију са дрвета на графит – објашњава Ђоковић. – Технологија је толико напредна ових дана да је невероватно све то посматрати као играч. Ја се сећам тих времена само са телевизије када сам био мали, али никада нисам имао прилику да играм прави меч. Још као мали имао сам графитни рекет.

Кратко искуство из играња са Словаком, вероватно се није превише допало најбољем рекету планете, јер многе од потеза који га красе није могао да изведе:

– Мали је обим главе рекета, тако да сам се трудио да што више играм равних удараца, јер спин са дрвеним рекетом не иде.

Вимблдон се полако захуктава, а са њим и вечита поређења разлчитих грен слем турнира. Иако су се разлике последњих година смањиле и готово нестале – одавно су прошла она времена када се тачно знало који тип играча може да освоји пехар у Лондону или Паризу – ипак није све исто:

– Сваки грен слем је посебан и не могу да издвојим неки по тежини или по квалитету, јер сваки нуди нешто друго, сваки се одиграва на другачијој подлози.

Од 1968, када је тенис постао професионални спорт, само су тројица играча освојила све четири титуле, мада нико у истој години. То су Андре Агаси, Роџер Федерер и Рафаел Надал. Новак је узимао пехаре у Мелбурну, Лондону и Њујорку, али му је Париз измицао.

– Сваки играч има подлоге на којима више воли да игра. Моја најуспешнија подлога је бетон, али имао сам добре резултате и у Паризу. Ово су најважнији турнири за све нас и на сваком желимо да пружимо највише.

Куп мускетара му је измакао и ове године, изгубио је париско полуфинале од Надала после четири и по сата маратона, али у тенису се следећа шанса за велики успех не чека дуго. Ђоковићу би други лондонски подвиг истог тренутка засенио недавни повратак из Париза кратких рукава.

Да је на добром путу, показао је прекјуче максималном победом против Немца Флоријана Мајера. Данас ће поново на терен, противник је Американац Боби Рејнолдс (30), тек 156. на свету.

Рејнолдс ј кренуо из квалификација, што говори и о његовом квалитету, али и о чињеници да је са четири победе наоружан самопоуздањем. У овој години је пре Вимблдона одиграо само три меча на АТП нивоу, што значи да је друго коло грен слем турнира за њега веома ретка авантура, а не редовно стање.

– Прецизно сервира, паметно игра и може да буде незгодан противник – анализира Новак. – Воли брже подлога, али игра са основне линије.

Могући противници у трећем колу су Жереми Шарди (Француска) и Јан-Ленард Штруф (Немачка). Француз је боље рангиран, на 26. месту, али је од Ђоковића изгубио свих шест мечева, никад не узевши ни сет. Немац је на 115. позицији, долази из квалификација, а са Новаком никада није играо. Иако има 23 године, тек улази у светски врх.

Надал се још колеба

Рафаел Надал, највећи Ђоковићев ривал за број 1 на крају године, још није одлучио где ће му бити следећи турнир.

– Рано је, још не знамо да ли ће то бити у Америци или у Европи на шљаци – коментарише Тони Надал, његов стриц и тренер, гласине да би Рафа могао да одигра серију такмичења на најспоријој подлози, па чак и на оним мањима као што су Умаг и Бастад. – Једно је сигурно, опет ће играти у Вимблдону.

Троицки опет максимално

Ако је на трави сервис најважнији ударац, онда је Виктор Троицки прави играч за њу. Српски ас се јуче пласирао у треће коло Вимблдона, још једном максималном победом и врхунским првим ударцем.

– Било је неочекивано лако. Нисам дао противнику пуно прилика током целог меча – истакао је Троицки.

Са 15 асова, баш као и против Јанка Типсаревића на старту, са 86 одсто искоришћеног првог сервиса и 55 одсто другог, Виктор је бриљирао против Руса Кузњецова, 77. на свету – 6:4, 6:3, 6:4. Када се томе дода и одлична игра на мрежи, јасно је да је Џек Ридер, тренер Троицког из Аустралије, дао пун допринос његовим победама.

Други веома важан аспекат његове игре је био одличан ритерн – имао је чак 12 брејк лопти, искористио је четири – док је противнику препустио само један свој гем. Виктор се слаже да је то идеална игра за траву:

– То је кључ на овој подлози, сервис ме заиста служи ове године на Вимблдону и надам се да ће тако бити и у следећим мечевима. Ритерн такође. Имао сам доста брејк-лопти, неке сам искористио, неке нисам, али главно је да имам пуно таквих прилика. На мрежи сам играо јако добро, на томе сам радио и задовољан сам што све функционише како треба.

Слаже се да је за то велика заслуга тренера Ридера:

– Откако смо кренули да радимо заједно, он је само причао о трави и Вимблдону. Заиста верује да је моја игра идеална за ову подлогу и да могу да направим сјајан резултат. Радили смо пуно ствари специфичних за траву и види се напредак.

Када је Виктор био на прес конференцији, Јужни и Поспишил су тек почињали меч за његовог сутрашњег ривала. На крају је Рус славио у маратону од пет сетова: 6:2, 6:7, 7:6, 3:6, 6:4.

– Михаил Јужни је веома неугодан противник, потогово на трави. Овде је прошле године играо четвртфинале, а у Халеу ове године – финале. Очекујем неизвестан и неугодан меч, али побеђивао сам га више пута, па могу и овде.

Даљи жреб није лак:

– Видео сам да у осмини финала идем на Ендија Марија, али полако, меч по меч. Нећу да размишњам о томе, него само о следећем противнику.