Чукчанси

Тренутно траје бурна расправа и озбиљан сукоб у више племена америчких Индијанаца у барем 17 држава Америке. То је свађа о томе ко има право да припада племену, а ко нема право. Једна од најружнијих и најбурнијих оваквих свађа дешава се међу члановима племена Чукчанси из Калифорније, међу којима је у последњих десет година избачено око две трећине припадника племена. Тренутно чланство броји негде око 500 од укупно њих две хиљаде, с тим да неки признају само педесетак чланова, док други тврде да их има око 700. Њихова свађа је битна јер је једна од најранијих и због тога што су они у великој мери и покренули целу причу о „искључењу” чланова племена.

Све је почело пре дванаест година кад су се богати инвеститори ван територије Чукчансија појавили с предлогом да се изгради касино на њиховој територији која, као и све остале индијанске територије, не спада под амерички устав ни правосудни систем. Кад је пре неколико година касино почео да ради, онда је ово врло сиромашно племе почело да добија провизију од инвеститорске групе и њихових кредитора у износу од око милион долара месечно. Од овог добитка племе је почело да финансира све друштвене установе, од школа, па до локалне полиције, на вишем нивоу него што су могли то да раде средствима америчке владе. Исто тако, сваки члан Чукчансија добио је стипендију у износу од око 180 долара месечно, а добијали су и додатке за децу, болесне и пензионере. Наравно, велики број људи који су већином били незапослени одмах је нашао посао у новом касину. Једно време владали су радост, задовољство и велики оптимизам у смислу како ће коначно овај народ моћи да стане на своје ноге и нађе неку правду за све оно што су њихови преци преживели у Америци.

Нажалост, тај осећај оптимизма је трајао врло кратко, јер се племенски савет брзо досетио да би месечна провизија и додатак за сваког члана порасли кад би био мањи број чланова тог племена. Тада су смислили да напишу нови пословник и да преко процедура почну процес „утврђивања припадности“. После неколико месеци истраге о пореклу „сумњивих чланова” поткомитет племенског савета дошао је до закључка да је немогуће у потпуности утврдити да ли сваки члан племена стварно припада Чукчансима или неком другом племену и да то уопште не би требало да буде толико битно. Тај одговор није задовољио кључне чланове племенског савета и они су, још једном мењајући пословник, ипак одлучили да искључе неколико десетина „сумњивих чланова”, а истовремено су покренули и процедуру искључења и председавајућег непослушног поткомитета као и његове друге чланове. Тако је у широј јавности од Калифорније до Њујорка постао познат термин „исписивање” (disenrollment) као процес који дозвољава једном народу, у овом случају племену, да се одрекне једног дела свог националног бића.

Они који су били саговорници за овакав приступ, користили су аргумент већег добра и то да су они који губе право на чланство у њиховом племену незаслужни и у многим случајевима криминалци и због тога за добробит свих осталих чланова морају бити исписани. Наравно, да нису толико јавно говорили о кључној мотивацији, новчаној, где су сви остали чланови племена у 2012. години видели пораст својих примања и добитка од касина, тако да је сваки члан овог веома смањеног племена прошле године у просеку добијао око 280 долара месечно, плус од 400 до 500 долара у разним додацима. Кад је већ кренула расправа о правим члановима племена, било је за очекивати да се неће завршити после неколико таласа искључења. На крају је дошло и до озбиљног насиља, када су се представници неколико фракција потукли, а две фракције су прогласиле себе за „легалну” власт. Тај сукоб и дан-данас траје, и, једноставно, више нико не зна који су „прави”, а који „лажни” Чукчанси и колико их има.

Многи Индијанци, чланови разних племена у Америци и Канади, пажљиво и с тугом прате ову и сличне свађе и тврде да ће, ако се овако настави, племена сама себе да избришу и потпуно нестану. После вишевековног насиља које су доживела од белаца и америчке владе, индијанска племена су озбиљно уплашена да ће оно што није успело „белом човеку”, а то је потпуно истребљење Индијанаца, успети кроз једну врсту племенског самоубиства.

Научници који прате ове расправе међу индијанским племенима у Калифорнији тврде да је двадесетак племена у последњих пет година већ избрисало од 15 до 80 одсто својих чланова и да су на тај начин отели додатних 500 милиона долара. Да трагедија за Чукчансе буде још већа, сви су изгледи да они овим срамним потезима ипак неће успети да одрже свој касино, то јест ће га изгубити у корист кредитора и великих банака.

Ова прича и трагедија Чукчансија је врло поучна и показује шта се дешава кад се уништи солидарност, кохезија и осећај историјске одговорности у једном народу, те кад их замене грамзивост, себичност и аргумент „вишег добра”. Ово треба имати у виду када размишљамо о нашим „избрисаним”, Србима на Косову и Метохији и о потреби да их жртвујемо да би сви остали Срби у Србији имали „шансу” (преко Касина у Бриселу) да живе боље.