У Мерсину учинак по мери

Синоћ су у Мерсину затворене 17. медитеранске игре, 15. на којима су учествовали наши спортисти, будуће да због политичких разлога нису учествовали на Играма 1955. у Барселони и 1993. у Лангедок-Русијону, на првим јер СФРЈ није имала дипломатске односе са Франковим режимом, а на другим због санкција Савета безбедности Уједињених нација.

Наши спортисти одлазе из Турске са 34 медаље – 12 златних, 11 сребрних и 11 бронзаних...

„Задовољан сам резултатима наших спортиста. Освојили смо 34 медаље, једну мање него на претходним Медитеранским играма, али чак три злата више, по чему се као и на олимпијским играма одређују пласмани земаља. Спортисти од којих су постојала висока очекивања су то и оправдали, а ту пре свега мислим на пливаче и стрелце. Оно што ме је и лично посебно обрадовало је медаља у мачевању, обзиром на то да су од пре две године кроз програм „Олимпијска традиција” ушли у програм финансирања Олимпијског комитета Србије – изјавио је Никола Куљача, шеф наше медитеранске спортске мисије.

Оценити учешће наших спортиста на овако комплексном такмичењу на којем смо имали 148 такмичара у 23 спорта није нимало једноставно, а тешко да би се до праве оцене могло доћи поређењем са досадашњим билансима оствареним на медитеранским играма, па чак и са последњим у Пескари 2009. на којима су наши спортисти први пут наступили под заставом Србије, без такмичара из других република из бивших федерација.

Поређење са ранијим играма је беспредметно јер је СФРЈ уз Италију и Француску представљала прави спортску силу на простору Медитерана, а тек касније су им се прикључили Шпанија, Тунис, Египат...

Ни поређење са Играма 1979. не долази у обзир, јер је тада целокупан југословенски спорт имао задатак да се пред домаћим публиком и председником Титом у Сплиту покаже у најбољем светлу. Тада су југословенски спортисти једини пут освојили највише медаља – у 26 спортова освојено је 127 медаља (56 златних, 38 сребрних, 33 бронзане).

На последњим играма на којима су учествовали спортисти комплетне СФРЈ 1987. године освојили су укупно 53 медаље (17, 19, 17) и заузели друго место иза Италијана. На играма 1991. из екипе иступили су спортисти Словеније, а повратак на Медитеран са екипом који су чинили само спортисти из Србије и Црне Горе донео је непријатно изненађење – освојене су само 22 медаље (5 златних). Слично је било и 2001. у Тунису – 22 медаље и само три најсјајније. Не само смањење спортске базе већ и санкције и тешка финансијска ситуација обогаљила је наш спорт. Међутим, у Барију 2005. на последњем заједничком наступу српских и црногорских спортиста, који су чинили веома мали део заједничког тима) освојена је 31 медаља (8 златних). Наш спорт се показао веома виталним. Напредак је био уочљив, а потврђен је сличним билансима у Пескари 2009. и Мерсину ове године.

Ипак , да ли је то разлог за задовољство, да ли је наш тим могао да буде успешнији?

Понуђени одговори важе за готово све претходне игре, сем за оне у Сплиту 1979. На осталима, па ни на овим у Мерсину, у „бој” нисмо послали све најбоље. То је, посебно, случај са екипним спортовима у којима су медитеранске игре најчешће служиле као први тест неког будућег шампионског тима. Тако је у Мерину играла јуниорска ватерполо репрезентација (остале земље су дошле са најбољим саставима), обе рукометне селекције биле су младе, кошаркаши ни превише млади ни превише перспективни, а кошаркашице нисмо ни имали, као ни одбојкашке селекције...

Са првим саставима и учинак би свакако био знатно бољи, а то важи и за неке појединачне спортове ослабљене било повредама, било одлуком да се неки најистакнутији појединци припремају за светске и европске шампионате који их очекују овог лета.

У таквој ситуацији наш тим је заузео осмо место по броју освојених медаља, а испред њега су само спортисти из много многољуднијих и финансијски боље стојећих земаља – и Словенија. И једно и друго је логично. Словенија много више улаже у спорт од Србије, пре свега кроз услове за бављење спортом. Укупан учинак је по мери нашег спорта.

Иначе, око оцене појединачних наступа спортиста лако је сложити се. Најуспешнији су били Велимир Стјепановић (три златне медаље), Иван Ленђер (два злата), Зорана Аруновић и Ивана Максимовић, свака са по једном златном и сребрном медаљом. Неспоран је и спортски подвиг Емира Бекрића који је сјајним резултатом постао и рекордер игара...

Када су у питању спортови издвајају се пливање и стрељаштво, али ево њиховог учинка у Мерсину: пливање (7 такмичара), 6 медаља (5 златних, 0 сребрних, 1 бронзана); стрељаштво (9): 7 (2, 2, 3); атлетика (8); 3 (1, 2, 0), веслање (8): 3 (1, 2, 0); кајак (7): 4 (1, 1, 2); џудо (4): 2 (1, 1, 0); рукомет (32): 1 (1, 0, 0); рвање (4): 3 (0, 1, 2); теквондо (4): 2 (0, 1, 1); кошарка (12): 1 (0, 1, 0); боћање (6): 1 (0, 0, 1); мачевање: 1 (0, 0, 1).

Без трофеја били су ватерполо (13), бадминтон (2), бициклизам (4), стони тенис (2), одбојка на песку (8), скијање на води (2), дизање тегова (2), једрење (1), карате (6), летеће мете (2) и стреличарство (3)

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

„Екс-ЈУ” на трећем месту

Спортисти Италије доминирали су у Мерсину. Освојили су 176 медаља, чак девет више него као домаћини на прошлим играма у Пескари, а овогодишњи организатор Турска је наступивши у свим спортовима и најјачим саставима заузео другу позицију са 123 медаље.

Занимљиво је да би спортисти из бивших југословенских република, да су наступили у истом тиму били трећи са 110 медаља. Испред Француске (95) и Шпаније (82)...

Словенија је освојила 35, Србија 34, Хрватска 27, Црна Гора и Македонија по пет, Босна и Херцеговина четири

Десет најуспешнијих земаља