Маљковићева чека одговор државе

Наше кошаркашице су протеклог викенда играле своје прво европско полуфинале у овом миленијуму што довољно говори колики је то успех. Пре две године их није било у Пољској (нису се квалификовале), пре четири у Летонији нашле су се на деоби последња четири места (13-16), пре шест у Италији биле су такође при дну (11-12)…

По повратку са Европског шампионата у Француској избиле су у први план и неке непријатне, али добро познате теме. Селектор Марина Маљковић је више пута указивала на лош статус женског спорта у Србији, тврдећи поред осталог да је наша земља јединствена по томе што у њој 90 одсто буџета завршава у мушком спорту, а да је тај однос у развијеним земљама највише 60:40 у корист јачег пола. Ипак, пре но што смо је питали да каже нешто на ту тему, питали смо је за утиске са „Евра 2013”.

– Ово је огроман успех српске женске кошарке који нас чини веома поносним и срећним. Док сам јуче шетала градом многи су ме заустављали, и стари и млади, сви честитају. Заиста је леп осећај кад људима у својој земљи измамиш осмех на лицу. Нисам особа која прогнозира. Увек сам за то да се иде од меча до меча. Драго ми је што се потврдило оно у шта сам дубоко веровала, да наше заједништво и посвећеност тренингу може да надомести неке недостатке. Сваки играч, сваки члан стручног штаба био је у служби тима и никоме није пало на памет да за све ово време јадикује или тражи некакав алиби за евентуални неуспех.

Прексиноћ, непосредно пошто је екипа стигла из Француске, Марина Маљковић је изјавила да би ова недеља могла да буде преломна за будућност наше женске кошарке. Јуче је објаснила зашто:

– Чекам одговор од државе у наредна три-четири дана. Нећу чекати дуже. Желим да чујем шта ће бити са женским спортом у Србији, тек да знам шта да радимо. Није овде реч о поређењу с условима у Шпанији, Француској, Турској или Русији, јер то је неупоредиво. Србија је четврта у Европи а има једва нешто више од хиљаду девојака које се баве кошарком. Само једна регија у Француској има више регистрованих играчица него цела наша земља. Француска и Шпанија имају развојне центре за женску кошарку. Излишно је и причати квалитету националних лига, броја евролигаша, буџету… Зато је за нас ово четврто место као златна медаља.

Подсећа да је Партизан, чији је она тренер, на европској сцени играо против московског Динама чија једна играчица има уговор од пола милиона евра. На одлуку председника Кошаркашког савеза Србије (КСС) Драгана Ђиласа да награди репрезентацију са 60.000 евра, каже да је женској кошарци сваки динар добродошао и захвална му је што је за разлику од многих својих претходника посветио пажњу женском тиму.

У тренутку великог славља државног тима Маљковићева је саопштила још једну лошу вест за женску кошарку. Беспарица чини своје и гура у амбис чак и шампионе.

– С огромним жалом констатујем да Партизанов женски клуб више не постоји. Кад њега нема, шта ће бити с осталим клубовима…. А урадили смо много тога за протекле две године.

На питање да каже нешто о својим плановима, изјавила је:

– Моји планови зависе од наредна три-четири дана. Уочи Европског првенства оставиле смо све по страни да бисмо биле праве, да бисмо показале колико смо храбре и колико можемо. Знале смо да ће рад да се исплати. Сада чекам да се држава огласи, да каже какав је статус женског спорта код нас. Кад добијем тај одговор онда ћу видети шта даље.

На шта мислите кад кажете – држава?

– Мислим на највише државне органе.

Зашто се обраћате држави?

– Зато што играмо за Србију.

А. Милетић