Нет Кинг Кол је најромантичнији певач

Нисам од оних музичара који априори очекују успех, али ако нешто урадиш добро, сигурно ће трајати дуго – одсечан је славни амерички џез соул, поп и фанк музичар Џорџ Бенсон, чија бриљантна каријера траје више од шест деценија. Испуњена је десетинама албума, многобројним наградама, радом са највећим музичким звездама, хитовима као што су „Breezin`”, „Give Me the Night”, „On Broadway”, „This Masquerade”, „Lady Love Me”…

Овај виртуоз и власник звезде на холивудском Булевару славних, у недељу 7. јула одржаће, после четири године, концерт у Центру „Сава”. Пред нови сусрет са обожаваоцима у Београду, Бенсон поручује:

– Желим да усрећим публику!

Недавно је изашао ваш нови албум „Inspiration: A Tribute to Nat King Cole”. Музички сте „оживели” свој узор?

Одувек сам желео да на овакав начин одам почаст Нету Кингу Колу. Он је најромантичнији певач нашег времена, и имао је много сјајних песама. Певао је тако да сте јасно чули сваку реч, није било превише фразирања које често уништава дивне мелодије. Он је одличан пример како певач треба да приступи песми, и да исприча добру причу, а да при томе звучи сјајно.

Овај албум је одлично оцењен. Шта вам, после више од 60 година у музици, значе позитивне критике?

Све! То је један од разлога због којих стварам албуме. Снимам плоче да бих импресионирао људе, да застану и обрате пажњу на моју музику, да им се свиди и траје дуго.

Желели сте да импресионирате људе и као клинац од шест година свирајући укулеле на улицама родног Питсбурга?

Да. Људи би шетали улицама и застали да ме чују, а онда наручивали шта да им свирам, вадећи новац из џепа. Пошто сам свирао укулеле и певао, нисам могао да сакупљам новац сам, али ту је био мој рођак са бејзбол капом, и она је била пуна лове. Сећам се да сам, под изговором да продајем новине, сваке вечери око седам излазио на улицу, недалеко од куће, и свирао скоро два сата. Било ми је супер!

Колико је питсбуршка џез сцена, са великанима попут Арта Блејкија и Роја Елдриџа, утицала да се посветите музици?

Знате шта се десило – када сам се преселио у Њујорк, сви су ме знали као дечкића са укулелеом. Арт Блејки ме је једном упитао: „Јеси ли ти онај клинац што је на плочницима Питсбурга свирао укулеле и гитару?” Исто то су ме питали и Били Екстајн, Реј Браун, Ахмад Џамал… Са свим тим џез звездама из Питсбурга сам постао пријатељ.

У време кад сте дошли у Њујорк, тај град је био престоница џеза?

Да, и сви су тада били у Њујорку. Дружио сам се са Телонијусом Монком, Мајлсом Дејвисом и била је то сјајна ера у мом животу. Бити у средишту џеза у то време је као да сте у најпрестижнијој школи. Сваки дан сам понешто научио.

Иако сте постали поп звезда, нисте запоставили џез. Многи вас и данас сматрају једним од најбољих џез гитариста у историји?

Знам толико невероватних гитариста. Ваљда су ме сврставали у врх зато што су приметили да сам ја као неки научник у музици, стално трагам за новим начинима свирања. А многи моји пријатељи су фантастични гитаристи: Џон Меклафлин, Пако де Лусија, Кени Бурел... „Украо сам” мало њихове магије!

Носите у себи ирске, велшке и афричке корене. То је добитна комбинација?

Има још нешто: америчко индијанско порекло. Моја бака је била чистокрвна Чироки Индијанка. Свашта се „дешава” у мом телу. Немојте да се чудите што свирам свету, па ја сам свет у малом! (смех)

У срећном сте браку већ 48 година и имате велику породицу. Успешна каријера не искључује срећу у приватном животу?

Музика има неке своје специфичне захтеве, па отуда неке везе не могу да опстану. На срећу, моја супруга ме разуме, зна врло добро шта треба да постигнем сваког дана. Било је тако када смо се упознали, а исто је и данас. Проживели смо невероватан живот!

----------------------------------------------

Мајкла Џексона „је појео свет”

Никада нисте желели да будете број један. Откуд то?

Зато што је то тежак терет. Као у каубојском филму – сви желе да убију најбољег и заузму његову позицију. Радије бих да сам број два. Мог пријатеља Мајкла Џексона „свет је појео”, и то је цена коју плаћате када сте број један. Сећам се да су у исто време изашла два албума сличних имена: „Off the Wall” Мајкла Џексона и „The Wall” групе „Пинк флојд”. Мајкл је доживео огроман успех, иако је албум „Пинк флојда” боље прошао на листама. Зарадио је исти новац као и они, али без главобоље и свих оних негативних ствари које иду уз то када си број један. Тамну страну је, нажалост, „открио” после плоче „Thriller”.

----------------------------------------------

Без хлеба али са српским вином

Бенсона ће на сцени Центра „Сава” пратити петочлани бенд, а за потребе његовог наступа биће обезбеђен концертни клавир марке „Steinway”. Америчким музичарима су за свирку неопходни врхунски инструменти и пратећа опрема, које сами доносе, а од организатора су тражили да обезбеде прецизно подешен тон, а веома су захтевни и око поставке светла.

Бенсонов тим броји 20 људи, а чувени музичар у листи захтева (рајдеру) инсистира на органској храни, без хлеба и ГМО производа. Певач, гитариста и кантаутор, освежиће се са доста воћа и поврћа, а после концерта окрепиће се домаћим вином врхунског квалитета.