Ментални магнетизам

Последњих неколико година се у различитим књигама промовише идеја да наше жеље имају моћ да утичу на догађање у стварном животу, у објективној стварности. Заступа се уверење да ако неко нешто снажно жели, да тим чином жељења повећава вероватноћу да се у стварности заиста догоди оно што жели. При томе се даје објашњење да ментална слика, којом се замишља жељено стање, има „магнетску” моћ да жељени развој догађаја „привуче” у стварни свет.

Претпоставља се да ако неко већ дуже време нешто жели, а није до сада остварио, да је то због тога што није исправно желео. Ако је неко незадовољан зато што је дуго без одговарајућег партнера, треба јасним замишљањем жељеног да „призове” да се појави. Ако неко жели да има више новца или да буде богат, треба да што јасније види себе као особу која већ јесте богата, чиме ће „магнетски” привући новац.

Оваке идеје су повратак магијског мишљења, које је човечанству познато од праскозорја цивилизације. Магијско мишљење је уверење да људи могу својим мислима, менталним сликама, жељама или поступцима, директно да утичу да се догоди оно што желе, односно да се не догоди оно што не желе. Примитивни човек је на тај начин покушавао да утиче на догађање у свету чије принципе функционисања није разумео. То је затворени логички круг који доказује самог себе: ако се жељено догоди то је доказ да жеље имају моћ да се материјализују, али ако се не догоди, то није доказ да жеље немају ту моћ, већ је доказ да особа није довољно искрено или довољно снажно желела или да није довољно дуго желела.

Данас знамо да није довољно само желети да би се утицало на стварност. Иако нема магијску моћ ипак замишљање позитивних менталних слика доноси психолошке, физиолошке и социјалне користи. Наш мозак није у стању да јасно разлучи слике које су резултат замишљања од слика стварности, тако да наша психа и наше тело реагују на замишљене слике као да оне заиста јесу стварност. Због те илузије се мења наша физиологија тако да тело долази у стање које је супротно од стреса. Позивне слике прате и пријатна осећања. А пријатна осећања утичу на нас да на свет и друге људе гледамо позитивније, да се опустимо и понашамо спонтаније, топлије, забавније и више пријатељски. Зато нас други људи опажају као пријатну особу, тако да и они у комуникацији са нама постају пријатнији. Јасно замишљање жељеног често омогућује особи да фокусира своје циљеве и приоритете, због чега може своје свесне и несвесне капацитете да активира како би их досегла.

Идеја да је довољно живописно и страсно нешто желети па да ће се то само од себе остварити јесте лепа, али ирационална.