Проблеми српског клупског спорта - како изаћи из кризе?

БЕОГРАД – Српски клупски спорт налази се у кризи, а главни проблеми су менаџери, финансије, недовољно јасна пореска политика и недефинисана власничка структура, закључили су данас учесници округлог стола о финансирању спорта у Србији који је организовало ресорно министарство.

„Клупски спорт је очигледно у кризи. Министарство је било отворено за све клубове у проблемима, али су се они ослањали на ад хок решења. Проблем неће нестати сам од себе. Клубови треба да буду способни да буду пример функционисања свих других асоцијација. Клупски спорт је, поготово у великим спортовима, бизнис. Зато се у Европи клубови препуштају тржишту, а мањи локалној самоуправи”, казала је Марићева на панел дискусији „Српски клупски спорт - смернице развоја, модели финансирања и перспектива” у Палати Србије у Београду.

Она је истакла да држава има обавезу да спорт учини привлачним приватном сектору.

„Има препрека, али најмање је министарство ту да се противи приватизацији. Морамо да преуредимо амбијент за инвестирање. Организоваћемо овде, ако буде потребе, сусрете спорта и привреде. Сви би желели да клубови буду успешни и база добрих резултата репрезентације”, закључила је Марићева.

Другачији став по питању приватизације клубова изнео је први човек кошаркашког клуба Црвена звезда Небојша Човић.

„Прича о приватизацији није реална. Шта приватизујемо када нисмо ни пописали имовину? Колико вреди име Црвене звезде, јел може то неко да каже. Шта је наша имовина? ФК Црвена звезда има стадион. Не мислим да су Партизан и Звезда друштвена својина, већ национално добро. То су чињенице”, казао је Човић.

Он је навео да је велика одговорност и на држави.

„Влада је морала да донесе одлуку који су клубови од националног интереса, у законском року од 30 дана, а ти рокови су прекршени. Да ли је постојао страх да ће сва дуговања морати да плати за Звезду и Партизан. Ту је још и Војводина, то је истина, односно наша прошлост од 1945. године на овамо”, објаснио је Човић.

Човић је истакао и да је годишњи буџет за спорт у Србији веома мали.

„Није ништа 0,38 посто за спорт у Србији , то је негде око 40 милиона. СД Црвена звезда са 25 клубова, искључујући један, фудбал, је затворило своје финансирање са 10 милиона евра за годину дана. Ту су кошарка, рукомет, ватерполо… Уз фудбал, то је још 10 милиона евра. Укупно 20 милиона нам је потребно, Партизан је такође. ту негде”, изјавио је Човић.

Генерални секретар Фудбалског савеза Србије (ФСС) Зоран Лаковић истакао је да сви надлежни морају да раде на минимизирању улоге менаџера.

„Поднећемо иницијативу да се укине власништво трећих лица над играчима, УЕФА иде ка томе, а то су већ урадиле Енглеска и Француска. Ту мислимо на менаџере и агенције. Навешћу пример, од милион долара трансфера једног играча из клуба из унутрашњости у иностранство, само 20 до 30 посто се вратило у фудбалски систем, преосталих 70 отишло на будућа економска права, јер су продата једној оф шор компанији, то је избегавање плаћања пореза, траје годинама и један је од кључних проблема професионалног спорта”, навео је Лаковић.