Музеј Европских и Медитеранских цивилизација

Специјално за Политику

Марсеј – ПрестоницаПровансе и најстарији град Француске где су се још пре двадесет шест векова искрцали колонизатори са грчких бродова,  Марсеј је поред Кошчица проглашен престоницом културе 2013. године. Град са највећим бројем емиграната у Француској, опстајао је као независнаенклава и када је све око њега било окупирано. Ова медитеранска лука је аутентична мултикултурална средина са свим добрим и лошим странама такве ситуације: културолошка врева и мозаик с једне стране, а с другенесигурност, коју економска криза и шареноликост становништва још више продубљују.

Музеј Европских и Медитеранских цивилизација (МуЦЕМ), отворен 7. јуна ове године у модерном здању које се наставља на марсејскукулу Сан Жан, која исто улази у склоп изложбеногкомплекса, најважнији је пројекат у оквиру јубиларне 2013. године. По пројекту архитекте Рудија Рициотија на четири спрата овог правоуганог здања оденутог црним мрежастим „оклопом”, могу се видети експонати од човека-лава, до комада Берлинског зида, старих мапа и савремених видео инсталација.

Низ културних догађаја обележава летњу сцену европске културне престонице: филмски, музички, плесни, фолклорни као и они које није лако сврстати у само једну од категорија. На престижном међународном фестивалу ауторског документарног филма ФИД Марсеј, била су позвана чак три српска филма: „Ситна птица” Данета Комљена, „Пролећна сунца” Стефана Иванчића и „Анплагд” Младена Ковачевића.

 „Документарни филм не треба схватати као жанр, већ као истраживачко поље… Филмови које одабирамоне представаљају филм, већ живот”, каже Жан Пјер Рем, директор ФИД Марсеја, који је ове године трајао од 2. до 6.  јула, и који се већ 24 године одржава сваког лета у овом граду. Међународни фестивал „Џез, пет континената”, МИМИ – мултиуметнички фестивал на острвима у марсејском заливу испред града (једно од њих, Фриул, инспирисало је дело „Гроф Монте Кристо” Александра Диме), међународни скуп танго плесача, па чак и међународниконкурс у боћању, употпуњују понуду. Посетилац може да бира између многобројних музеја које има овај град – након Париза на другом месту по броју изложбених простора, и где се ове 2013. поред сталних поставки могу посетити изложбе: „Од Ван Гога до Бонара”, „Пикасо – Матис – Ђакомети”, изложба Френсиса Бејкона, „Светлост” у Природњачком музеју, а неке изложбе постављене су под ведрим небом.

Пењање и спуштање стрмим улицама такође је незаобилзана културолошка шетња која отркива различите физиономије Марсеја. Црква Нотр Дам де ла Гар подигнута на брду доминира градом, док је катедрала Санта Марија Мажор, такође у неовизантисјком стилу, саграђена у 19. веку на темељима храмова из 4. и 11. века.

Понуда је непрегледна, и не само 2013, док траје златнодоба што се тиче администратативно-политичког признања граду као доследном да и званично добије титулу престонице културе, већ и у сваком другом тренутку. Али, за Марсеј треба одвојити бар три или четири дана, јер град у коме је убијен краљ АлександарКарађорђевић 1934. године, није град-излог, који ће задовољити просечног туристу. Марсејоткрива своје чари и својенепрегледне културолошке слојеве тек када човек има времена да се мало са њим саживи, као и да лутајући открива све оно што је историја медитеранских култура овде окупила на једном месту.