Да ли је слава пречица до смрти

Анализирајући 1.000 читуља објављених у „Њујорк тајмсу”, Ричард и Кетрин Епстин уочили су да познате личности умиру млађе у односу на општу популацију.

Проучавајући податке за период од 2009. до 2011. године, о звездама из света филма, музике, позоришта и спорта, ови истраживачи из Аустралије израчунали су да познате личности, у просеку, умиру са 77,2 године. Иначе, просечни животни век уметника износи 78,5 година, пословних људи и академика (81,7) а запослених у војсци или политици – 83 године.

Студија је показала да листа превремених смрти претеже на мушку страну, а да су главни узроци махом повезани са несрећама, инфекцијама (укључујући ХИВ) и раком плућа, пренео је Танјуг.

О превисокој цени славе и ризицима у шоу-бизнису, истраживачи из Аустралије кажу да ранија смрт може да послужи као доказ да се таквим начином живота преузима већи ризик, али и да је то област у којој су пушење и друга ризична понашања присутнија, а тиме и последица која доводи од раније смрти.

„Ако је тачно да успешни извођачи краће живе да ли то значи да слава у младости аутоматски значи мању бригу о здрављу у каснијој доби када слава прође”, преноси се питање истраживача Ричарда Епстина, уједно и директора Кингхорн центра за рак у Сиднеју.

Епстин признаје да студија ништа не доказује, али да подстиче на размишљање!

„Психолошки и други притисци могу да доведу до самодеструктивних тенденција и ризичног понашања које подразумева употребу цигарета, алкохола, дроге… Било која од ових хипотеза требало би да се схвати као упозорење младима који желе да постану славни, да воде рачуна о здрављу”, упозорио је Епстин.

Поводом резултата истраживања аустралијског тима, британски „Телеграф” пренео је изјаву публицисте Макса Клифорда који каже да је најчешћа слика о познатима да су слава, успех и богатство једино што боји њихове животе.

„То није баш тако. Исти тај успех постаје као дрога. Познате личности и звезде су оптерећени да непрестано морају да буду на врху, забринути су ако не раде и зато су увек под притиском да раде више и теже”, изјавио је Клифорд.

----------------------------------------------

Научна обрада читуља

Аустралијски истраживачи су читуље анализирали по полу, старости, узроку смрти, али и по занимању: по категоријама области рада преминуле особе – глума, певање, плес, музика, писање, визуелне уметности, затим бизнис, војска, политика, верски рад...

----------------------------------------------

„Клуб 27”

На врхунцу каријера, за мање од годину дана, крајем 1970. и почетком 1971. године, свет су, не дочекавши 28. рођендан, напустили Џими Хендрикс, Џенис Џоплин и вођа групе „Дорси” – Џим Морисон.

Фаму о „клубу 27” подстакли су медији присетивши се смрти гитаристе „Ролингстоунса” Брајана Џоунса, у истој животној доби. Члан оригиналне поставе култног бенда удавио се у базену у родној Енглеској у лето 1969. Имао је 27 година.

Неколико деценија касније самоубиство фронтмена групе „Нирвана” Курта Кобејна, априла 1994, само је подстакло стварање нових теза међу заговорницима теорије о мистичној смрти младих музичара.

Низу славних и преминулих додато је 2011. и име британске певачице Ејми Вајнхаус, која је, како спекулишу заговорници теорије „клуба 27”, причала да жели да постане његов део, да у бесмртну славу закорачи пре 28. рођендана.