Кајакашице освојиле четири медаље

Од нашег специјалног извештача 

Казањ – Наш кајакашки спорт и на Универзијади доказао је да се налази у великом успону, а три кајакашице нашем универзитетском тиму донеле сучетири медаље – сребрну и три бронзане.

Јучерашњи финални дан у велелепном и новом кајакакашко веслачном центру у Казању почео је трком К-1 на 200 м у којој је Николина Молдован освојила бронзу са 42,401 секунде иза Рускиње Подолске (41,643) и Белорускиње Ципкевич (42,211), а питање је какав би био редослед на циљу да наша репрезентативка није стартовала онако како може.

– Мало сам закаснила са првим завеслајем, али битно је да сам освојила медаљу. Ово је ризична дисциплина, јер можеш да будеш и први и девети, а ја сам била трећа. То је добро – рекла је Николина Молдован, која је са проглашења победника спроведена на старт двоседа, такође на 200 м, у којем ју је чекала сестра Оливера. Тачно 30 минута делило је њена два финала...

 У другом, заједно са сестром, освојила је сребро превеславши стазу за 38,026 секунде. Само су Белорускиње Худженка и Литвинчук биле брже и то 0,932 секунде, али то је и било очекивано. Њих две су прошлог лета на ОЛимпијским играма у Лондону освојиле бронзу у четвороседу, а одличје истог сјаја имају и са светског првенства. Бронзу су освојиле домаће такмичарке Проскурина и Лаврова (38,307)  

– Задовољне смо сребром, чак нам је помало невероватно да смо га освојиле, јер се од јутрос осећамо некако поспано. Нисмо имале неопходну експлозивност – рекла је Николина Молдован, а само четири часа касније кајакшице из Борче, сада чланице Наутичког клуба Београд поново су веслале у финалу, овог пута на 500 метара, олимпијској дисциплини у којој виде своју будућност.

Водиле су од самог старта до финиша и тада морале да се помире са бронзом. Покушале су све да имају сваку од три медаље, али злато им је овог пута било недостижно.

Универзитетске шампионке постале су Белорускиње Гришина и Цишкевич са 1:46,867 секунди, Рускиње Лобова и Лаврова заостале су 1,353 секунде, а наше репрезентативке 1,882.

– Сјајано смо стартовале и извеслале добро целу трку. Стварно смо дале све од себе. Жао нам је само што су нам у савом финишу Рускиње преотеле сребро, јер ми смо боље од њих. Ми се нисмо посабно припремале за Универзијаду, јер форму дижемо за Светски шампионат у Дуисбургу, па смо се веома изненадиле када смо виделе да су овде све најјаче кајакашке нације и то у веома јаким саставима, јер у Србији Универзијади се не придаје ни приближно онакав значај какав има у свету и какав заслужује. Драго ми је што смо ове представљале Србију и освојиле три медаље – рекла је Оливера Молдован., која није знала да је којих десетак минута раније Новосађанка Милица Старовић такође освојила бронзу у К-1 на 500 м, пошто је била пола километра даље на старту.

– Ово ми је друго велико такмичење у каријери и друга медаља. И на Медитеранским играма сам освојила бронзу. Овде сам се трудила да контролишем трку и чувам снагу за завршницу. Готово сво време била сам на четвртој позицији, јер је лакше напасти неког који је почео да губи снагу, него бити у његовој ситуацији. Много и напорно сам радила и сада кад је труд почео да ми се исплаћује максимално уживам у томе – рекла је 25-годишња кајакашица Лимана МИлица Старовић.

На 500 м у једноседу победила је Белорускиња Литвинчук (1:57,055) испред Пољакиње Джијеншевске (1:58,94) и наше репрезентативке која је са 1:58,659 минута за 0,884 секунде преотела бронзу Рускињи Собетовој.

Централане личности полуфиналног дуела Србије и Аустралије нису били играчи ни тренери, већ судијска тројка: Ајала (Мексико), Шорт (САД) и Сарекоски (Финска), који су у другом полувремену својим одлукама омогућили Аустралијанцима да незаслужено достигну вођство нашег тима. Тачније Мексиканац се није мешао у свој посао, а Американац и Финац су дали све од себе да зауставе и избаце из равнотеже наш тим. Две техничке грешке, неспортски фаул, и безброј шутева под фауловима који нису свирани (отуд просек од 34 одсто у шуту за два поена) одредили су победника: Србија – Аустралија 62:65 (24:6, 13:15, 11:21, 14:23)

Нажалост ни шут за три поена није „слушао” наше играче (1 из 13) и све то довело их је нда данас играју за бронзу са репрезентацијом Канаде. За злато бориће се домаћин Русија, која је савладала Канаду са 78:68 (22:11, 21:15, 21:18, 14:24) и Аустралија, која је и против Литваније у четвртфиналу и Србије у полуфиналу играла невероватно оштро.  

– У првом полувремену играли смо добро, али нас је у другом ухватила нека нервоза. Не волим да коментаришем суђење, али ово је стварно било безобразно. То што је радила судијска тројка не може се другачије оценити. Судије су својим одлукама вратиле Аустралијенаце у игру и не само то – наставили су да суде у њихову корист до краја – рекао је селектор Оливер Поповић, који је после утакмице успео да смири своје играче и да их одвоји од судија пре било каквог озбиљнијег инцидента.

Селектор и његови сарадници имали су 24 часа да припреме тим за меч за бронзу (17 ч).  

Србија: Ђокић 2, Јовић 7, Димић 6, Малешевић, Дреновац, Калинић 1, Живановић 10, Мајсторовић, Гагић 9, Смиљанић 6, Марковић 7, Балабан 14.

Канада: Нортон 2, Кеди 19, Хаџиомеровић 2, Одиџи, Бланчфилд 12, Стејндл 3, Беркхоф 5, Думовић 2, Елис 6, Јанг, Берстоу 14, Андроникс.

Стрелци ни МК пушком лежећи нису успели да скфрену пажњу на себе иако је Игор Чотра најавио после гађања из ваздушне пушке да на ред долазе дисциплине које су тренирали. Борислав Мазињанин је са 611,4 круга био 23, Игор Чотра са 609,0 круга 31, док је Милутин Стефановић са 602,7 кругова завршио на 49. месту па су екипно тек 11. у конкуренцији 14 екипа.

Рвач грчко рисмким стилом Стефан Нинковић (до 84 кг) заустављен је у квалификацијама пошто је изгубио од Бразилца Сантијага са 3:1.

Ж. Б.