Пацијенти плаћају дупло

Ми се залажемо за то да новац прати пацијента, али и да се укине сукоб интереса у здравству. Не може се радити пре подне у државној, поподне у приватној амбуланти. Зато не раде многи апарати, јер су државне установе претворене, често, не увек, у регрутне центре за приватну праксу. Запослити више лекара и омогућити да пацијент заиста бира лекара, да се укине државни монопол и уведе здрава конкуренција. Ако правник не може пре подне да буде судија, поподне адвокат, зашто то право дати било којој другој професији?Клуб „Здравље” – српско удружење корисника здравствених услуга, од свог оснивања се залаже за то да пацијенти у Србији имају право да добију одговарајући преглед, одговарајућег лекара и одговарајућу дијагностику – у одговарајућем року. Поједини делови српског здравственог система били су познати по упућивању пацијената из државних здравствених установа у приватне дијагностичке центре, приватне специјалистичке ординације, приватне лабораторијске заводе. Мада је то упућивање било разумно када у државној здравственој установи није постојала дијагностика или реагенс, са становишта корисника здравствених услуга који уплаћује новац за здравствено осигурање, то је апсолутно неприхватљиво, јер тако плаћамо два пута – Фонду за здравствено осигурање, и (приватној) здравственој установи. Фонд здравственог осигурања, у који је целог радног века уплаћивао новац, није му омогућио да, кад му је то потребно, буде адекватно медицински збринут, добије одговарајућу терапију или обави дијагностички преглед у разумном року.

Слична је ситуација и са допунским радом лекара: замишљен да додатно упосли постојеће капацитете здравствених установа и омогући лекарима додатну зараду на њихове, реално ниске, плате – довео је до тога да ако пацијент жели да буде прегледан, мора или да чека и по неколико месеци или да плати истог тог лекара, у здравственој установи у којој му је право на лечење иначе покривено здравственим осигурањем.У пракси има и случајева да нпр. лекара специјалисте уролога и нема (податак за Дом здравља Стари град), јер је отишао у пензију, а нови није запослен.Наша основна примедба је, дакле, да се допунским радом пацијент доводи у ситуацију да исту услугу плаћадва пута.

У време када је допунски рад лекара био уведен, та промена се правдала намером да се онемогући слање пацијената из државних у приватне установе.У пракси је то довело до неједнаког приступа здравственим услугама за грађане који су корисници обавезног здравственог осигурања.

Један од најозбиљнијих случајева злоупотребе прековременог рада десио се на Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици, где су осигураници из Србије били на листама чекања, а пацијенти из других држава редовно примани и добијали адекватан третман. Постојале су чак тврдње да су неки домаћи пацијенти тако чекајући и умрли.

Лекари и медицинско особље запослено у државним здравственим установама треба да имају више плате, које одговарају њиховом образовању, послу и огромној одговорности, тако да нема потребе за прековременим радомда би прехранили породице. Новац из Фонда здравственог осигурања треба да буде усмерен на здравствену заштиту оних који у тај фонд уплаћују средства од својих плата. Ови грађани, сви ми заправо, треба да имамо право да за тај новац – док год не постоји избор између државног и приватног осигурања – добијемо здравствену услугу без доплаћивања – у државној или приватној здравственој установи.

Клуб „Здравље”, Српско удружење корисника здравствених услуга