Савршен буџет с два ребаланса

Млађан Динкић, министар финансија и привреде, кројио је и прекрајао јавне финансије у парламенту чак три пута за годину дана.

Први пут је пред посланике изашао непосредно после формирања владе због ребаланса буџета свог претходника с образложењем да мора да озакони огроман минус у каси који је затекао. Нацрт прорачуна за 2013. припремио је у складу с буџетским календаром и тако прекинуо праксу да се буџет усваја пред нову годину. Славодобитно је саопштио да је предвидео штедљиву јавну касу чији дефицит неће бити већи од 3,6 одсто БДП-а, што је упола ниже од онога што је он затекао. На критике да је направио доста нереалан прорачун јавних финансија Динкић се није обазирао. Живот или економија показали су да министар финансија није добро израчунао и да је минус у каси много већи од предвиђеног. Трећи пут за годину дана почетком јула изашао је пред посланике да брани свој буџет с минусом који премашује пет одсто. Његови критичари кажу да ће морати да се спреми за још један ребаланс јер, практично, сустиже управо ону висину дефицита коју су њему претходници оставили у наслеђе.

Истини за вољу, министар финансија покушао је да направи уштеде на највећој ставки у буџету, на платама и пензијама, али његов предлог о замрзавању на нож су дочекали не само јавност, већ и коалициони партнери, па је морао од тога да одустане и обећа минимално повећање.

У два наврата спроводио је пореску реформу. У октобру прошле године повећао је ПДВ, а малим и средњим предузећима увео је могућност да ПДВ плате тек по наплати робе. Озаконио је рокове плаћања за приватни сектор и државу, а увео је и пенале за државу уколико касни с повраћајем ПДВ-а. Пролетос је изменио начин обрачуна пореза на зараде с образложењем да растерећује привреду. Критичари, међутим, кажу да је овим потезом само централној каси вратио приходе које јој је он одузео законом о децентрализацији, усвојеном у прошлој влади, када је он био министар економије.

Решио је питање дугова Агробанке и Развојне банке Војводине тако што је део њихове активе пребацио у Поштанску штедионицу, а целу ову операцију је покрио законом о преузимању имовине и обавеза проблематичних банака.

Прошле године обећао је да ће до 30. јуна 2014. бити завршено реструктурирање 179 предузећа, која су на терету државе, јер је годишње коштају чак 750 милиона евра. Видећемо да ли ће испоштовати тај рок или ће за то мандат добити неко други, јер му прете раздвајањем ресора.

Ј. Р.

-----------------------------------------------------------

Никола Селаковић, министар правосуђа

Најмлађисрпски министар

Иако је постао министар након што је реформаправосуђа доживела крах, Никола Селаковић до сада није рекао лошу реч за било ког функционера из претходног министарства. Није се упустио у „реформу реформе”, већ у поправљање постојећег стања.

Ниједна српска влада од 2000. годиненије имала министра који је ступио на дужност са 29 година, али Селаковић истиче да учи од старијих, и то не само од стручњака, већ и од обичних људи из народа. Када је у понедељак представио Акциони план за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције, истакао је да су у радној групи били млади стручњаци, да најстарији од оних који су дошли из тима министарства има 30 година и да су се сви школовали у Србији.

Успоставио је одличну сарадњу са светом – представницима УН, Савета Европе, ОЕБС-а... На састанку у Бриселу прошле зиме поклонио је Штефану Филеу копију Душановог законика и испричао му о преписци чешког владара Карла Четвртог и цара Душана. „Порука је врло јасна – Србија је део Европе, цивилизацијски, културно, државотворно, већ вековима”, рекао је тада Селаковић за „Политику”. У јануару је обишао српске оптуженике у затвору Схевенинген у Хагу, што није учинило неколико претходних министара.

Министарство правде и државне управе је апсолутни рекордер по броју аката усвојених у Народној скупштини – десет закона и девет уговора, истакао је пре неколико дана први потпредседник владе Александар Вучић.

Усвојене су две националне стратегије са пратећим акционим плановима – за реформу правосуђа и за борбу против корупције, а национална стратегија за реформу јавне управе биће пред владом у септембру.

„Нисам задовољан, мислим да увек може много боље и много више”, рекао је новинарима када су га питали да ли је задовољан својим радом и радом министарства.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Велимир Илић, министар грађевинарства

Храст и коридорски снови

„Желим да градим јефтине станове, покренем фирме, грађевину дигнем на ноге, решим проблеме легализације... И, наравно, да завршим Коридор 11 од Београда до јужног Јадрана, који је мој животни циљ, мој сан”, рекао је Велимир Илић, министар грађевинарства и урбанизма, на почетку мандата. У остварењу тог сна му се, међутим, испречио храст – запис, али је Илић оформио је тим стручњака који треба да разреше судбину храста.

Прави тест за њега ће бити закон о планирању и изградњи, који би до јесени требало да буде представљен јавности. Обећао је да ће инвеститори добијати грађевинске дозволе за месец дана, да ништа унапред неће плаћати и да ће укинути плаћање на конверзију права коришћења у право својине, којој подлежу власници приватизованих предузећа. Уставни суд је то урадио пре њега. Премда је Илић био за то да им се наплати екстрапрофит, Уставни суд је био јасан и поједностављено речено оценио да, ако хоће да граде, морају на тендер за земљиште јер они куповином предузећа нису стекли и право коришћења на земљишту.

Велимир Илић је обећао да ће решити проблем легализације јер сматра да Србија мора да има пописану имовину. Донео је закон о катастарској легализацији и омогућио власницима нелегалних кућа да упишу својину на објектима за 100 евра. Уставни суд је у међувремену оценио неуставним одредбе тренутно важећег Закона о планирању и изградњи у делу који се односи на легализацију јер је прекршен принцип једнакости грађана пред законом.

М. У. А.

-----------------------------------------------------------

Милан Бачевић, министар просторног планирања, природних ресурса и рударства

Довео Американце и Кинезе

Сваки пут када је спомињана реконструкција владе Милан Бачевић, министар просторног планирања, природних ресурса и рударства, био је на списку министара који одлазе. „Ако моја странка, која ме је делегирала на ову функцију, има квалитетнијег човека за ову функцију, ја се нећу противити да се тај квалитетнији појави”, одговорaо је на најаву да ће бити смењен.

У жижу интересовања јавности доспео је када је подржао истраживање налазишта никла на Мокрој гори, у околини Тополе, Врњачке Бање и Трстеника. Није му помогло ни објашњење да је истраживање никла део обавеза које је нова влада наследила од претходне. Као и да истраживање служи само да се утврди да ли постоје и колике су резерве руде и да тај поступак није штетан за здравље људи и државу.

Таман када се око тога слегла прашина, на себе је скренуо пажњу жељом да „оживи стогодишњи сан Србије и да са свим грађанима досања” изградњу канала на Морави који би спојио северну Европу са Егејским морем. Кинеска компанија „Чајна Гезхоуба груп корпорејшн” ангажована је да уради студију оправданости. Она је потврдила да је пројекат изградње канала изводљив и да постоје инфраструктурне препреке које је могуће решити.

„Овај пројекат је нешто у шта треба веровати и подржати. Има више смисла него што што би скептици признали”, рекао је Бачевић. Према његовој замисли, држава се не би задуживала, а као потенцијалне партнере наводио је Кинезе, Американце и Русе.

Медијску пажњу привукао је и када је у Рударско-металуршки и хемијски комбинат „Трепча” довео амерички конзорцијум „Њу џенерејшн пауер”, али није јасно како ће се та сарадња реализовати.

М. У. А.

-----------------------------------------------------------

Милутин Мркоњић, министар саобраћаја

О Коридору – песмом да ти кажем

Министар Милутин Мркоњић се у медијима и политичким расправама помињан више због романсе с певачицом народне музике него због инфраструктурних пројеката.

Јунак српских таблоида је постао и када је певачици Ани Бекути „намештао тезге” које су плаћане из буџета, па се тако догодило да је само у Александровцу певачица добила три милиона динара новца Центра за социјални рад. Општина Горњи Милановац јој је исплатила хонорар од 840.000 динара. Министар је, кажу, општинама обећавао путеве у замену за концерте.

Када је реч о његовом ресору саобраћаја и изградње, а пре свега о Коридора 10, за који је задужен, министар се није прославио јер је прошле године (у којој су му се преплели мандати у обе владе) саграђено свега 9,7 километара аутопута.

Његов почетак мандата у Дачићевој влади обележен је сукобом с Велимиром Илићем око надлежности. Када су се страсти стишале прионуо је на тражeње кредитора за станицу „Прокоп” и обилазницу око Београда.

Први који му је од подређених директора јавних предузећа изашао на црту био је Драгољуб Симоновић, директор „Железница Србије”,  из СНС-а. Он се јавно успротивио Мркоњићевом плану да се из руског кредита за инфраструктуру финансира изградња пруге Ваљево–Лозница. И у томе је успео. Тај пројекат је остао да чека боља времена и уступио место завршетку пруге Стара Пазова – Нови Сад, како је Симоновић тражио.

Али Мркоњић није подлегао захтеву свог помоћника Саше Мирковића из СНС-а да смени директора „Путева Србије” Зорана Дробњака. Дробњаку је стављено на терет да финансијски план овог предузећа за 2013. годину није усвојен, јер његов предлог подразумева трошкове репрезентације од 12,4 милиона динара и одржавање локалних путева који нису у надлежности „Путева Србије”.

М. У. А.

-----------------------------------------------------------

ИванМркић, министарспољнихпословаСрбије

Господин ненаметљиви

Да је Вука Јеремића наследио човек потпуно другачијег профила можда најбоље илуструје њихов разговор приликом недавног сусрета у Бриселу када је Јеремић свом наследнику поручио: „Све је добро, само мораш да почнеш да твитујеш”, на шта му је Мркић одговорио да му не пада на памет, што је касније објаснио речима да има „своје видове комуникације који функционишу”. Његово именовање на место министра спољних послова представљало је велико изненађење јер су до сада то министарство водиле јаке политичке личности, а не каријерне дипломате. Ни сам Мркић, наводно, није био претерано одушевљен идејом напредњака да преузме ресор спољних послова јер је његова жеља била да буде на челу дипломатске мисије у Пекингу.

У неформалним разговорима с члановима Мркићевог тима може се чути да је коначно после једног „естрадног министра” дошао „прави професионалац” какав министар спољних послова према њиховом мишљењу и треба да буде. Сам Мркић је у једном од образложења које је дао, пошто је сменио амбасадора у Турској Душана Спасојевића, што је узбуркало и поделило не само стручне кругове него и јавност, изрекао нешто што би могло да буде и његов мото на министарској функцији: „Наши амбасадори треба да буду јединствени представници шефа наше државе, изузетно стамене личности с развијеним осећајем за избегавање саморекламирања”.

Иако се трудио да га нема превише у медијима, некада су његови, односно потези нове власти, првенствено везани за бројне смене амбасадора, окретали медијску пажњу ка њему. Али, било је и многих ситуација када управо због логике ненаметљивости којом се руководио није успевао да своје активности медијски промовише онда када му је стало до тога. Тако је слабо запажена његова улога у обнављању нарушених односа с Хрватском после промене власти у Србији прошле године.

Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

Братислав Петковић, министар културе

Дозвољени ниво културе од 0,62 одсто

Десетак дана пре него што ће званично бити именован за министра културе, Братислав Петковић, тада саветник председника Србије за културу, у интервјуу „Политици”, изговорио је реченицу коју му културни посленици неће заборавити: „Уметност мора да буде патриотска”. Петковић је тада имао и велике планове да у зграду Народног музеја на београдском Тргу републике смести Музеј Николе Тесле, а Народни музеј у зграду Главне поште у Таковској улици(!).

За људе који се баве културом, Петковић је министар који је ћутке пристао на срамотни буџет за културу од 0,62 одсто. Прошлог месеца организован је до сада незапамћен јавни протест културњака на коме се министар није појавио, али је прокоментарисао „да је требало да се деси раније јер је урушавање културе почело пре више од десет година”.

Министарство културе још одуговлачи са израдом националне стратегије за културу, мада је обећано да буде готова до краја прошле године. Јавност је изиритирана чињеницом да је за манифестације јубилеја Миланског едикта, које имају локални карактер, издвојено 360 милиона динара, а за рад свих републичких институција културе 450 милиона динара. Као неодговорна оцењена је недавна изјава Петковића поводом мањка новца за Нишвил да су џез музичари „људи ентузијасти којима није стало до пара, само да негде могу да свирају”. Истина је да су отворени Музеј Вука и Доситеја (мада је реконструкција већ била у завршној фази), стална поставка Историјског музеја Србије као и Музеј Српске православне цркве, али реконструкције Народног и Музеја савремене уметности стагнирају.

„Налазим се свуда где треба и не видим зашто не бих био министар и у реконструисаној влади”, казао је недавно Петковић.

М. Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО 

. За годину дана владе, имали смо само 365 дана кризе. 

. Влади не треба реконструкција, већ рестаурација неких министарских икона. 

. Што се образовања тиче, понављали смо годину. 

. Ако је влада, кажу, прозападна спонзоруша, да ли је још увек невина? 

. О владиним подухватима сазнајемо преко специјалних канала. Например оног Београд–Солун. 

. У овом тријумвирату зна се ко је Цезар. Питање је само ко је Брут. 

. У овој години, влада се борила за Косово. Против косовских Срба. 

. Ако наставимом овако, следећа година биће нам завршна.

Драгутин Минић