Како до дозволе за халал и кошер храну

Одлука да се у Пољској забрани ритуално клање стоке због прехране, што је изазвало оштре реакције јеврејске и муслиманске заједнице широм света, неће утицати на производњу у нашој земљи, тврде за „Политику” припадници ових заједница. Тим пре што Србија има усвојен халал стандард, а у последњој деценији је у просеку од осам до десет фирми годишње тражило кошер сертификат.

Забрана у Пољској је протумачена као ударац на традицију и верска права оних који користе халал и кошер храну чија се производња заснива на посебним правилима усклађеним са верским прописима. Један од њих је управо специфичан начин клања животиње чије је месо дозвољено у исхрани.

Тржиште ове специфичне хране није занемарљиво ни у међународним оквирима, па су тако прехрамбени халал производи, на пример, постали извор великог протока капитала – који се процењује на 1,2 билиона долара годишње. Осим тога, халал и кошер нису само храна коју конзумирају припадници ове две верске заједнице, већ и други потрошачи због гарантованог квалитета и безбедности. Статистика показује да, на пример, у Француској наспрам сваког муслимана два немуслимана користе халал производе.

„Потрошач” је истраживао какво је стање на нашем тржишту, који је поступак сертификације за производњу халал и кошер хране и шта је то што их издваја од конвенционалне исхране.

Србија прва добила стандард

Србија је прва европска земља која је добила свој халал стандард, он је први српски стандард који је ушао у Европу и први стандард који је ЕУ безрезервно и „без датума” прихватила од Србије, каже Заки Шалтаф, директор сертификације Халал агенције Исламске заједнице Србије.  Овај стандард иначе чине правила и смернице за производњу и припрему хране у складу са исламским верским обичајима. Захтеви потичу из Курана и шеријатског закона који прописују шта је халал, односно дозвољено, и шта је харам, или забрањено.

Халал стандард Србије (ХСС-2009) намењен је произвођачима као практични водич и основни систем упутстава за припремање, складиштење, чување, транспорт, излагање и продају прехрамбених, фармаколошких, козметичких и осталих халал-сировина, производа или услуга, а служи као приручник и водич за разумевање процеса спровођења халал-система. ХСС-2009 је намењен и потрошачима халал-производа као систем гаранције халал-статуса.

– Да би произвођач могао да приступи процесу сертификације, потребно је да Халал агенцији достави писмо намере о опредељености менаџмента за халал квалитет, документацију којом се потврђује да се у процесу производње примењују све одредбе о здравственим, хигијенским и санитарним мерама, укључујући и међународне стандарде, као и документацију којом се потврђује да се делатност обавља у складу са важећим халал прописима – наводи Шалтаф, додајући да је у ту сврху Халал агенцији потребно доставити списак свих производа, затим оних који улазе у сертификацију, спецификације сировина и адитива, благи опис технологије производње и копије других сертификата, односно стандарда, попут хасапа.

– Следи обилазак фирме, а затим и испитивања сировина и производа. Уколико произвођач испуни све предвиђене услове, Халал агенција издаје сертификат којим се потврђује халал статус производа и одобрава употреба халал ознаке за халал квалитет на амбалажи производа – објашњава он, али подсећа да агенција надзире процес производње и након тога, а ту је и узорковање производа на тржишту.

Када је реч о случају у Пољској, Заки Шалтаф коментарише да није особа која верује у теорије завере и сличне маркетиншке изговоре.

– Не желим да видим да су пољски активисти, који су сигурно људи са појачаном савешћу, имали нешто против кошер конзумената и халал потрошача, желим да је истина да они заиста заступају права животиња и морам да констатујем да су одабрали погрешну страну. Ако треба устати против месне индустрије, онда то свакако нису кошер и халал метод клања и позивам све активисте за права животиња да се најпре обавесте о ономе против чега се боре како би знали на кога треба да усмере своје захтеве – закључује он.

 ------------------------------------------------------------------

Шта је забрањено

Халал је свеобухватни концепт који муслимана обавезује на то да тражи и користи производе, послове и услуге који су шеријатски дозвољени, односно чисти у сваком погледу.

– Како је списак халал намирница много дужи од харам намирница, рећи ћу шта је то што није дозвољено за конзумирање – наводи Шалтаф:

То су млеко, месо, јаја и производи који потичу од домаћих и дивљих животиња и птица које су угинуле или нису заклане по шеријатским прописима, крв, свиње, звери или месождери који имају очњаке или кљове (лавови, тигрови, вукови, пси, мачке, шакали, мајмуни, слонови,), птице грабљивице (лешинари), штеточине (мишеви, пацови, стоноге, шкорпиони), змије, ваши, црви, муве, водоземне животиње (жабе, крокодили) и животиње и инсекти које је забрањено убијати (мрави, пчеле, детлићи и свраке).

Нису дозвољене ни намирнице које садрже сировине или деривате генетски модификованих организама или састојци произведени помоћу генетског материјала пореклом од животиња које нису халал. Ту је и алкохол.

--------------------------------------------------------------------

Храна према прописима вере

 „Кошер значи да је храна одговарајућа за употребу према прописима јеврејске вере, односно кошер стандард подразумева да у храни која носи етикету кошер, нема забрањених супстанци према јеврејском верском праву”, каже за „Политику”, Исак Асијел, рабин Србије. Правила су, како каже, бројна и подразумевају дозвољене и забрањене животиње, немешање млечног и месног, забрану конзумирања крви...

– Животиње које су дозвољене за исхрану морају бити заклане по прописима. Јеврејски начин клања, шехита, метод је смишљен тако да животињи нанесе минимум бола, односно да изазове тренутну смрт и избаци што је могуће више крви. Састоји се од пресецања грла животиње једним потезом у непрекинутом хоризонталном замаху ножа, који мора да буде оштрији и глаткији од хируршког, на такав начин да нож пресеца грло и прекида душник, једњак, каротидне артерије и вратну жилу. Оштрица ножа мора бити савршена и без најмање неправилности – наводи рабин Исак Асијел, додајући да кошер сертификате за индустријску прехрану даје ЕЦК (Европски централ кашрут) који је у саставу Конференције европских рабина (ЦЕР), који су крајем априла одржали састанак у Београду. У оквиру јеврејске заједнице за питања кошера надлежан је управо рабин Исак Асијел.

Што се тиче неспоразума до којих је дошло у Пољској, рабин Исак Асијел каже да је према сведочењима угледних и светски познатих физиолога који нису Јевреји, обредно клање, шехита, најхуманији начин убијања животиње.

– Неоправдани напади на шехита јављали су се од краја деветнаестог века у неким земљама и довели до више покушаја забране шехита јер се по њиховим законима сматра нелегалним убијање животиње, а да се она претходно не омами. У нацистичкој Немачкој шехита је била забрањена, док су они сами мучили и убијали милионе невиних људских бића – објаснио је наш саговорник.

Пошто је, како каже, шехита део јудаизма, свако законодавство које забрањује шехита доноси тешкоће својим јеврејским грађанима и доприноси њиховом верском прогону.

– Кампање против шехита које се повремено јављају, као и сама забрана, нису само напади на одређени део јеврејске верске свакодневице. Пошто они који нападају шехита, њу описују као окрутну, а како верујући Јевреји држе да је она Божја заповест дата у Тори, то значи да напад на шехита представља напад и на моралне особине јеврејског народа. Прогласити шехита окрутном значи прогласити јеврејски народ окрутним. Било какав покушај у овом смеру нарушава право на слободу вере, једно од основних људских права – закључује рабин Исак Асијел.

-------------------------------------------------------------------------

Шта јесте, а шта није кошер

Што се тиче конкретних намирница, на презентацијама организација и компанија које се баве овом облашћу наводи се да су врсте меса које су дозвољене у исхрани – од животиња које имају раздвојене папке и преживају храну. Ако животиња испуњава само једна од ова два услова, (на пример, свиња која има раздвојене папке, али не прежива храну) онда месо те животиње није дозвољено. Али, дозвољено је месо од крава, оваца, коза... Што се тиче птица, у исхрани се може користити месо гуске, патке, пилетина и ћурке. Дозвољено је млеко животиња чије је и месо, али није дозвољено комбиновати месо и млеко.

У исхрани се могу користити рибе које имају пераја и крљушт, као што су туњевина, лосос или харинга, док шкампи, ракови или јастози не могу. Воће и поврће јесте кошер храна, али како инсекти и животиње које имају много ногу нису, мора да се испита да ли на воћу и поврћу или у њима има таквих инсеката.