Ули Хенес – слављеник пред хапшењем

Данашњи дан требало је да буде један од најлепших у животу Улија Хенеса, сина месара из Улма, који је још као дечак знао да му је суђена фудбалска лопта а не сатара… Али, док му буду сипали шампањац у дупке пуној „Алијанц арени” (71.000) њему ће мање него осталима бити до славља и пића. Фоторепортери ће се мучити да му улове осмех и тако заокруже ироничну причу о човеку кога су до скора описивали као „стуб немачког друштва” и „светао пример немачким политичарима” а коме се сада, на врхунцу моћи, смеши затвор!

Куп „Улија Хенеса”, за који ће се данас (18.30 ч) борити два вероватно најбоља клуба на свету – Бајерн и Барселона – замишљен је као свечаност поводом Хенесовог 60. рођендана. Иако је лане закорачио у седму деценију, прослава је данас, јер прошле године се није изјаснио кад га је Бајерн питао шта жели за поклон. И онда су људи из клуба одлучили: утакмица њему у част и сав приход од улазница!

Улазнице су одмах плануле и од њих се слило више од три милиона евра. Али, слављеник је у старту одлучио да сав новац проследи у добротворне сврхе.

Међутим, ово није прича о хуманости Улија Хенеса…

Недељник „Шпигл” је у уводу свог недавног чланка „Ули Хенес, успон и пад фудбалског свеца”, у само једном пасусу, објаснио поражавајући положај водећег човека Бајерна, клуба који је у протеклих неколико месеци – добрим делом управо захваљујући њему – освојио све што се освојити могло:

„Ули Хенес, председник Бајерна и икона немачког клупског фудбала, могао би да заврши иза решетака због утаје пореза… Иако не седи у затвору чекајући почетак суђења, иако није осуђен, иако може да седи на стадиону у оделу са црвено-белим шалом и проводи ноћи у свом дому, Ули Хенес је већ затвореник! Али, он није затвореник малог уређаја који се ставља на ногу и обавештава надлежне о његовом кретању. Тај уређај је пријемник који обавештава свог власника о кретањима на берзама широм света, и Хенес не може да престане да зури у њега нон-стоп. ”

Хенеса је начео немачки недељник „Штерн” кад му је почетком године открио тајни рачун у приватној швајцарској банци „Фонтобел”, који је за њега, још 2000, отворио тадашњи директор „Адидаса” Француз Робер Луј-Драјфус (преминуо 2009). Немачки порески органи нису знали да му је Луј-Драјфус дао позајмицу од 20 милиона немачких марака (због тога се сумња да је „Адидас” имао предност у односу на „Најки” који је нудио више новца Бајерну), а још мање да је Хенесу новац с рачуна служио за коцкање на берзи. Како даље оцењује „Шпигл”, Хенес је очигледно постао зависник од таквог коцкања, што није злочин, али је свакако незаконито ако се не плати порез од добитака у таквој игри.

Хенес се надао да ће се у Немачкој усвојити порески споразум са Швајцарском (по коме би они који имају непријављена средства на швајцарским рачунима могли да избегну казну ако уплате између 21 и 41 одсто вредности износа рачуна) и да ће тако постати чист, али је немачки парламент крајем новембра прошле године одбацио тај споразум.

Почетком јануара из „Фонтобела” је преко телефона јављено Хенесу да је неко из „Штерна” позвао банку и „постављао глупа питања у вези с њим”. Хенес је наводно, како пише „Шпигл”, истог тренутка позвао свог рачуновођу да срочи добровољну изјаву о пореским обавезама.

Тужилаштво је у марту ове године претресло Хенесову кућу на језеру Тегерн у Баварској, а одмах и његову канцеларију у Бајерну. Био је спреман и налог за хапшење, али је Хенес остао на слободи пошто је платио кауцију од пет милиона евра. Јавни тужилац је израчунао да је дуг за порез 3,2 милиона евра, што је Хенес одмах уплатио. Али, оно што сада највише занима тужилаштво јесте како је толики новац (више од 20 милиона евра) био депонован на његов рачун

Извршни одбор Бајерна заседао је 6. маја и одбио оставку Хенеса који се до скора није појављивао у јавности, а већ месецима не даје изјаве. Данас, када му најмање треба публицитет, не може да избегне своју рођенданску журку на коју долази 71.000 људи. Видеће се да ли ће међу њима бити канцелар Ангела Меркел (када је обелодањена афера из њеног кабинета су поручили да се она, као и сви Немци, разочарала у Хенеса) и неки министри немачке владе који су од њега често тражили савете.

Александар Милетић