Сезонци долазе из Србије

Подгорица – Упркос томе што се у Црној Гори из године у годину бележи изузетно висок број незапослених, у тој републици се сваког лета понавља готово иста ситуација: сезонски радници у све већем броју долазе из земаља у окружењу. Тренутно је у Црној Гори регистровано готово 34.000 незапослених, што није нимало занемарљиво у односу на број становника, али је и недостатак радне снаге, нарочито у грађевинарству, туризму и угоститељству, као и радника на плантажама, све израженији. И надомешта се, по правилу, радницима са подручја бивше СФРЈ, а нарочито из Србије.

Овде одувек вреди правило да су "Србијанци најквалитетнији грађевинари", мада се последњих година све већи број грађана Србије тражи за рад у угоститељству, нарочито у оним објектима где се захтева висок ниво услуге. Са друге стране, иако већ годинама не могу да нађу посао, Црногорци упорно избегавају сезонски рад на подгоричким "Плантажама", где су већ сад почеле прве бербе бресака, а следи брање грожђа, јабука... И тако, из сезоне у сезону, главни берачи долазе из Србије, Босне и Херцеговине, а мањи број и из Македоније. Услови за рад, барем на "Плантажама", предузећу са највећим засадом винове лозе у овом делу Европе, нису баш за похвалу. Највећи проблем свакако су чувена подгоричка тропска лета када је температура у хладу увек око четрдесетог подељка. Како ли је тек берачима на сунцу? Поред овога, проблем је и смештај, тако да они који желе да нешто уштеде, и понесу породицама у Србији, морају да се одрекну сваког комфора и прихвате колективни смештај.

Цене рада нису уједначене. Док једни плаћају по учинку, други и то углавном власници приватних узгајалишта воћа и поврћа дају "фиксне" плате, које не прелазе 250 евра. 

Да главнину радне снаге у време сезоне чине људи из окружења показују подаци из неколико извора. Према једнима, ради се о "десетинама хиљада нерезидената", док други баратају податком да је само за четири и по месеца у овој републици запослено 22.000 радника који долазе из суседних земаља. Процењује се, при том, да је само за летњу сезону на приморју потребно више од 15.000 радника, а колика је стварна потреба за сезонским радницима вероватно најбоље илуструју подаци о томе да, на пример, хотел "Груп Монтенегро старс" само по једном огласу тражи 392 радника туристичко-угоститељских занимања, "Белви" из Будве 208, ХТП "Корали" 201, "Рекреатур" Бисерна обала – Чањ 196, Институт "Симо Милошевић" 168, а "Валданос" 86. Овоме још треба додати "Будванску ривијеру", ХТП "Бока", као и "Улцињску ривијеру".

Саветник директора Завода за запошљавање Томо Јанчић, који је и координатор пројекта сезонског запошљавања, каже да Завод покушава да ангажује што више домаће радне снаге, истичући како се "последњих сезона осетно подижу критеријуми, јер послодавци траже стручан и образован кадар".

– Чак и чистачице, као и собарице, треба да поседују основно знање енглеског језика. Осећа се, такође, и позитиван помак код послодаваца. Долази време када ће се добри радници добро плаћати. Плате чистачица у већини хотела крећу се између 200 и 250 евра, а конобари и кувари имају чак и више од хиљаду евра – каже Јанчић.

Иста је ситуација и са угоститељима, пошто су послодавци и ту пробирљиви – траже обучене и веште раднике, који при том треба да познају стране језике. Јавна је тајна да менаџерски тимови већих хотелских предузећа пред сваку сезону одлазе у Србију, Македонију и БиХ у потрази за одговарајућим кадром. Они кажу да им проблем причињава и то што ни у Србији више не могу наћи потребан број врсних угоститеља, јер све већи број њих, а овде се спекулише како се ради о цифри од десет хиљада, одлази на рад у – Грчку. Нешто више успеха менаџери су имали у Бањалуци и Скопљу, одакле су довели одабране куваре.

Већ хронични проблем Црној Гори представља и недостатак грађевинских радника. У овим пословима предњаче предузимачи из Србије, који већ сада суверено владају овдашњим градилиштима. Од 22.000 дозвола за ангажовање нерезидената готово све су издате за грађевинце, а статистика показује да 40 одсто радника ове струке долази из Србије, 30 одсто из Босне, а 20 одсто из Македоније и осталих земаља региона.