Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Штрумпфови” опет плаве велика платна

„Штрумпфови” опет плаве велика платна

Мала плава бића, Штрумпфови, од данас ће поново заузети биоскопска платна у Србији и свету, у играно-анимираном филму „Штрумпфови 2”. Наставак филма из 2011. године вечерас ће премијерно бити приказан у београдским биоскопима „Колосеј” и „Синеплекс”.

„Штрумпфови 2” биће приказиваниу 3Д и 2Д технологији, у оригиналној америчкој верзији, титлованој на наш језик, и у верзији синхронизованој на српски, коју је режирао глумац Драган Вујић Вујке.

– Поред многих цртаних филмова које гледамо данас, а који су пуни агресије, филм „Штрумпфови” представља освежење и повратак добрим и позитивним вредностима – наглашава редитељ Вујић, који је позајмио глас злом чаробњаку Гаргамелу, као и у првом делу, који је био најгледанији филм у нашим биоскопима током 2011. године.

Гласове су поново дали: Мина Лазаревић (Штрумпфета), Слободан Бода Нинковић (Велики Штрумпф), Никола Булатовић (Мргуд), Милан Антонић (Кефало), Слободан Стефановић (Трапа), а екипи се прикључила и певачица Сека Алексић (лик „неваљале” Штрумпфете). Наратор је опет Дејан Ђуровић, који је синхронизовао чувену ТВ серију„Опстанак”.

У другом делу „Штумпфова” Гаргамел прави копије малих плавих бића и назива их Кварнићи, надајући се да ће му помоћи у смицалицама. Када открије да само прави Штрумпфови могу да му дају оно што жели, Гаргамел киднапује Штрумпфету како би се докопао њене тајне чаролије и одводи је у Париз.

Штрумпфови, симпатични јунаци истоименог стрипа и цртаног серијала, прославили су октобра 2008. пола века постојања, а поводом тог јубилеја покренут је нови филмски серијал у продукцији холивудских студија „Колумбија” и „Сони”. За прославу 50 година постојања ових јунака био је изабран Брисел, град творца Штрумпфова, чији су делови били офарбани у плаво.

Разиграни плави човечуљци који живе у кућама од печурака, појавили су се пре 55 година као дело белгијског цртача стрипова Пјера Килифора, у једној од епизода о авантурама Жоана и Пирлуија, под именом „Флаута са шест рупа”. Килифор (1927–1992) познатији као Пејо, први стрип о Штрумпфовима објавио је 1958. године у стрип магазину „Спиро”, под промењеним називом „Флаута шест Штрумпфова”. Од тада, Штрумпфови почињу све више да се уобличавају и сваки од њих добија свој карактер.

Шира јавност упознала их је тек у цртаним филмовима компаније „Хана–Барбера”, која је потписала и цртане филмове „Породица Кременко” и „Скуби Ду”, иконе америчке поп културе. Од 1981. до 1990. године серијал „Штрумпфови” приказиван је на телевизији Ен-Би-Си, када је постигао високи рејтинг гледаности и светску популарност. Снимљено је 256 цртаних епизода у трајању од по 30 минута.

Штрумпфови су међу најомиљенијим цртаним ликовима широм света и, уз Микија Мауса и Дизнијеве јунаке, једна од најпознатијих марки. Од 1959, када су постали независан производ, у свету је продато више од 30 милиона албума о Штрумпфовима, као и више милиона видео игара и ДВД издања, док су фигурице, процењује се, продате у тиражу од више од 200 милиона.

----------------------------------------------

ТВ „Штрумпфови” били хит и у СФРЈ

У бившој СФР Југославији синхронизовани цртани филмови о Штрумпфовима приказивани су од 1983. године у више наврата. За подручје Србије, синхронизацију филмова је радила ТВ Београд. Гласове Штрумпфовима позајмили су: Славко Симић, Мића Татић, Тамара Павловић, Љубиша Бачић, и други, а глас Гаргамелу дао је Драган Вујић Вујке, који је режирао синхронизацију нових филмова о Штрумпфовима. У српској верзији најпознатији Штрумпфови били су: Велики Штрумпф, Штрумпфета, Кефало, Лицко, Мунђа, Грубер, Мргуд, Грицко и Луфтика.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.