Пајтићева влада отуђена од Београда

Када је пре неколико дана министар финансија Млађан Динкић отказао састанак радне групе за израду нацрта закона о финансирању Војводине, изговоривши се обавезама око реконструкције републичке владе, није могло бити бољег повода да „фронт” на релацији Београд – Нови Сад оживи. Поготово откада је Душан Бајатовић, лидер покрајинских социјалиста, најавио да ће сигурно „испословати” ванредне покрајинске изборе.

Оно у шта се сада напредњаци и социјалисти уздају јесте преузимање све већег броја локалних самоуправа.

Да је садашња владајућа коалиција (ДС-СВМ-ЛСВ) на озбиљном тесту, а многи мисле и начета, показују и промене односа политичких снага у општинама. Демократе су, након прошлогодишњих избора у коалицији са Лигом и „Мађарима“, и социјалистима формирали власт у 37 од 45 општинских и градских скупштина. Данас, годину дана касније, због уподобљавања локалних самоуправа републичкој власти, демократама је остала власт у свега седам општина.

Покрајинска влада предвођене демократама упорно тврди да Београд има маћехински однос према Војводини. Овога пута своје ставове су могли лако поткрепити, јер је Динкић обећао да ће овај, Војвођанима тако важан закон, бити готов најкасније половином ове године. Рокови су прошли, а закон не да није завршен него није ни започет рад на њему.

Да, међутим, ипак није све у неиспуњеним обећањима него, можда чак и више, у политичким трвењима између републичке власти коју предводе напредњаци и покрајинске на челу са ДС-ом, говори и чињеница да се поменутим законом (чије је доношење до краја 2008. године била уставна обавеза) није бавила ни претходна републичка власт предвођена Тадићем и Цветковићем. Та чињеница је, чини се, ипак мало „умекшавала” овај проблем.

„Није проблем да закони буду усвојени, али је проблем то што покрајинска влада нема конкретне пројекте за побољшање положаја покрајине и бољи живот њених становника. Шта ћемо када донесемо закон, формирамо издашније фондове, кад планова и пројеката нема. Војводина тоне”, узвраћа на прозивке на рачун републичке власти Игор Мировић, председник Савета за Војводину СНС-а.

Овај закон само је последњи у низу повода за „рат” између напредњака и демократа, то јест између републике и покрајине. Нешто раније тај разлог је била Декларација о заштити уставних и законских права покрајине коју је формално предложила покрајинска влада, а коју су многи приписали председнику те владе и заменику председника ДС-а Бојану Пајтићу. Покрајинска опозиција оличена у СНС-у, СПС-у и ДСС-у назвала је овај акт сепаратистичким, а он је, како се незванично могло чути, био превише „јак” и за београдску централу ДС-а.

Иако је декларација претила да изазове „војвођанско пролеће”, на крају је практично остала мртво слово на папиру, јер на њу нико из Београда званично није одговорио.

„Ко је имао користи од декларације? Шта су били крајни циљеви осим свађе, нервозе и агресије. Сви ти папири не значе реалан живот, а покрајинска влада све време избегава било коју иницијативу која би могла да допринесе развоју, а подразумева заједнички рад на сва три нивоа власти”, категоричан је Мировић.

Он је сигуран да су неки велики пројекти попут опремања Института „Каменица 2” и изградњи аутопута Нови Сад – Рума могли да буду заједнички пројекти двеју влада и локалних самоуправа, само да је покрајинска влада показала иницијативу, уместо што је вештачки пребацивала одговорност на Владу Србије. Једини заједнички пројекат које су две владе реализовале за годину дана јесте формирање Развојног фонда Војводине у чијем Надзорном одбору раме уз раме седе управо Пајтић и Мировић.

За стање у Војводини Мировић, међутим, не криви само ДС него и њихове коалиционе партнере Савез војвођанских Мађара и Лигу социјалдемократа Војводине, те их позива да развргну коалицију са ДС-ом и што пре се определе на чијој су страни.

„Када господин Мировић позива ЛСВ да не буде на страни гробара Војводине, него на страни оних који ће јој донети неку нову перспективу, треба прво он лично, а и његова странка да докажу шта су у стању, и шта су спремни да ураде за покрајину”, одговара потпредседник ЛСВ Бранислав Богарошки, и додаје:

„Тиме што је СНС у задњих годину дана заузела неки проевропски став, мислим на Александра Вучића, који је повукао позитивне кораке ка придруживању ЕУ и решавању статуса Косова и Метохије, не значи да су сви бивши радикали, сада чланови СНС-а, променили свој наступ и поглед”, каже Богарошки.

За сада, ни СВМ-у не пада на памет да напусти савез са ДС-ом.

„Ми никада нисмо рушили ниједну коалицију у којој смо били ни на једном нивоу, па нећемо ни ову. Све док коалиција функционише и све док можемо да артикулишемо наше политичке интересе сигурно то нећемо радити”, поручује Балинт Пастор, потпредседник СВМ-а, додајући да његова странка никада није била привезак ДС-а, па неће ни сада СНС-у.

Према његовим речима однос нове републичке власти према Војводини је „нажалост” веома сличан оном односу који је имала и прошла влада.

„Изузев комуникације између председника републичке и покрајинске скупштине уопште нема комуникације између два нивоа власти и то је погубно. Тако не може да се води ни покрајина ни држава”, оцењује Пастор.

Темеље владајућег покрајинског блока није успео да нагризе ни случај Развојне банке Војводине, која је, како се открило, давала кредите под, у најмању руку, неуобичајеним условима А међу онима који су такав кредит добили била је и ДС.

Политички аналитичар Бранко Радун је уверен да двовлашће покрајинске и републичке владе не може дуго потрајати. Према његовом мишљењу, Пајтић има амбицију да створи „Војводину” која ће личити на државу.

„Проблем је постојао и раније, но ескалирао је од када је једна коалиција на републичком, а сасвим другачија од ње на покрајинском нивоу. Покрајинска власт је већ годинама и формално и неформално аутономна у односу на Београд. То у пракси значи да се, на пример, Пајтићу нису смели мешати у ’посао’ некада Тадић, а сада ни Николић или Дачић”, оцењује Радун и додаје да је Пајтић успео да ојача своју позицију кроз подршку ЕУ и САД, што му омогућава да игнорише чињеницу да су бројне одредбе покрајинског Закона о преносу надлежности проглашене од Уставног суда за неуставне.

Професор психологије Миклош Биро, пак, сматра да анимозитет између републичке и покрајинске власти не зависи од тога која је странка где на власти.

То је, једноставно, битка за изворе финансирања које контролише покрајина. Нажалост, свака републичка власт има тенденцију апсолутне контроле и апсолутне потрошње, чак и оног дела буџета који по уставу припада покрајини”, сматра Биро.

Он позадину проблема на релацији Београд – Нови Сад види у томе што се владајуће странке на републичком нивоу јасно декларишу као противници аутономије Војводине. А то, како каже, није доминантан став „чак ни српске популације у Војводини”.