Панчевац међу рекордерима ирског плеса

Плесач из Панчева Марко Мићић (28), био је у друштву 1.693 колега из 163 плесне школе из 44 државе, на мосту „Семјуел Бекет” на реци Лифи у Даблину, пре неколико дана, када је постављен нови Гинисов рекорд у броју играча који у линији играју ирски плес. Линија коју су направили ови играчи била је дугачка километар, а плес је трајао дуже од пет минута.

Како каже у разговору за „Политику”, могућност да буде део планетарног тима Мићић је добио пријављивањем за мастер-клас чувене плесне трупе „Риверденс”.

– Прошао сам аудицију и између више хиљада кандидата обрео сам се међу 75 најбољих. Након првог дана на мастер-класу питали су нас да ли би учествовали 21. јула у обарању светског рекорда. Био бих луд да сам рекао не – не крије узбуђење Панчевац.

Мићић прича да су сви са мастеркласа свакодневно вежбали кореографију „Риверденса” за обарање рекорда, уз остале кореографије које се налазиле у њиховом програму.

– Пре обарање рекорда, на мосту смо одиграли целу кореографију, а затим и корак, који се зове „hop two three” – појашњава Марко.

Ирски плес је, иначе, веома захтевна дисциплина, буквално као спорт. У овом плесу горњи део трупа и руке су потпуно статичне док се ногама показује сва виртуозност. Зато је потребно је да играч поседује снагу, упорност, осећај за ритам и слух.

– Кондиција је кључна. Уколико је немате, сви покрети и кораци који већ деценијама фасцинирају свет, губе на атрактивности. Уколико желите максималан квалитет, обавезно је да се бавите фитнесом или да редовно трчите, како би поспешили кондицију – открива наш саговорник.

Љубав према „зеленом” плесу Мићић је открио као тинејџер 1999. године, током НАТО бомбардовања, гледајући снимке наступа познате ирске трупе „Риверденс” на домаћим телевизијама. Захваљујући знању са фолклора (игра га од пете године а дуго је био део ансамбла „Коло”), у дневној соби стана у Панчеву почео је да „скида” кораке Ираца. Недуго затим, 2002. године, још као ученик балетске школе „Лујо Давичо” основао је групу „Келтик ритам”, прву трупу ирског плеса не само у Србији већ и на Балкану. А пре две године добио је шансу да хиљаде сати вежбања овог специфичног плеса покаже страној публици: постао је члан групе „Dance Of Desire” из Ирске. Њу чине некадашњи професионалци „Риверденса” и групе „Lord Of Dance”. Такође, наступа и као члан „TheSpiritofIreland” и са њима игра по Немачкој, Швајцарској, Аустрији, Луксембургу.

Августа прошле године на турнеји у Хамбургу био је један од солиста. Питамо га да упореди ова ангажовања.

– Моја трупа „Келтик ритам” је допринела да кроз сате и сате вежбања најосновнијих корака добијем добру основу за даље, напредније кораке. Као кореограф и инструктор у трупи, добио сам и самопоуздање. А плесни спектакл „Dance Of Desire” ми је помогао тако што сам први пут имао професионалне инструкторе да ме подучавају – истиче Мићић.

У Даблину Марко остаје до септембра. Најмање два пута годишње борави у Ирској због проба уочи турнеја. Плановe има: да буде члан „Риверденса” на целој једној турнеји; да похађа мастер у Лимерику и након тога да отвори прву школу ирског плеса на Балкану, наравно у Београду. Такође и да „Келтик ритам” доведе до максималног плесног квалитета, да имају наступе по Србији, а и иностранству.

-------------------------------------------------------------

Да је ирски плес лак звали би га фудбал

Међу плесачима устаљено је мишљење да је ирски плес један од најтежих и најзахтевнијих. У Ирској постоји изрека: „Да је ирски плес лак звали би га фудбал.” Карактеришу га захтевни кораци и веома строга правила извођења.