Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови амбасадори Србије

Нови амбасадори Србије
Ускоро имена амбасадора: Министарство спољних послова (Фото Л. Адровић)

Србија ће најзад, после годину дана, послати своје амбасадоре у Русију, Канаду, Шпанију, Португалију, Словачку и у Беч при ОЕБС-у. На јучерашњој седници Влада Србије подржала је предлог Министарства спољних послова и новог српског шефа дипломатије Вука Јеремића, али имена нових амбасадора нису саопштена јер, како је новинарима рекао потпредседник владе Божидар Ђелић, "мора се поштовати дипломатски кодекс". У јавности је ипак већ "процурило" да ће у Москву да буде упућен Станимир Вукићевић, заменик бившег шефа српске дипломатије Вука Драшковића; у Отаву Душан Батаковић, доскорашњи саветник председника Бориса Тадића и бивши амбасадор наше земље у Грчкој; у Мадрид Јела Баћевић, некадашња шефовица Канцеларије Владе Србије за придруживање Европској унији; у Лисабон Душко Лопандић, помоћник министра за економске односе Србије са иностранством и један од наших најбољих стручњака за преговоре са ЕУ и СТО; у Братиславу Данко Прокић, саветник премијера Војислава Коштунице за међународну сарадњу, својевремeно амбасадор у Бугарској, а у седиште ОЕБС-а у Аустрији искусна Мирослава Бехам, која се тамо већ налази као отправница послова. Они ће званично бити постављени за амбасадоре посебним указом председника Републике, а на дужност ће ступити кад добију агреман земље домаћина.

Ових шест имена, додуше, попуњава само мањи део од  укупно 21 места у амбасадама и конзуларним представништвима упражњених у јуну прошле године, кад су, после гашења државне заједнице, опозвани дипломатски представници Црне Горе, а коалиционе власти у Србији нису успеле да се договоре кога ће послати уместо њих. Једино су се сложили да нови шеф мисије Србије при Уједињеним нацијама у Њујорку буде Павле Јевремовић, каријерни дипломата и дугогодишњи шеф наше делегације при ЕУ у Бриселу.

У јеку српске дипломатске офанзиве да сачувамо Косово, наставимо преговоре са Европском унијом, побољшамо односе са суседима и поправимо свој међународни углед, и даље су, међутим, празне неке од најважнијих амбасадорских фотеља у кључним европским и светским престоницама и земљама чланицама Контакт групе и Савета безбедности УН, али и у другим државама широм света. Још немамо амбасадоре у Великој Британији, Италији, Белгији, Црној Гори, Албанији, Словенији, Финској, Данској, Пољској, Аустралији, Ирану, Аргентини, Кенији, Замбији, Кувајту и Мјанмару.

Бивши министар спољних послова Вук Драшковић је намеравао да, поред већ наведених кандидата, чије именовање је подржала претходна влада још прошле године, у Белгију пошаље Александара Фатића, директора београдског Института за међународну политику и привреду, али о њему није постигнута сагласност у Влади Србије. После јучерашње седнице није потврђено ни да ли ће – како је недавно пренела агенција Танјуг – нови државни секретар МСП-а бити Милан Пајевић. Само је саопштено да је за генералног секретара МСП именован Мирко Стефановић, каријерни дипломата, некадашњи југословенски амбасадор у Израелу.

Како сазнајемо, о амбасадорима у Лондону, Риму и Подгорици се још "воде консултације", а какав је предлог дао шеф српске дипломатије, у МСП-у нам нису рекли.

Уз сву упорност, редакција "Политике" није добила ни одговор на питање да ли постоје дугорочнији планови, односно законски предлози, да се српска дипломатија осавремени и кадровски, организационо и технички прилагоди новим изазовима, што подразумева и одговарајуће критеријуме за избор амбасадора. Тако би, у ствари, овде уобичајено међустраначко "лицитирање" именима будућих амбасадора – непознато у светској дипломатској пракси и непримерено озбиљној држави која се труди да поправи свој имиџ – било замењено помним трагањем за личностима чије ће знање, углед, искуство, комуникативност и оданост свеукупним интересима Србије најбоље допринети спољнополитичким циљевима земље.

Кад се на основу таквих строгих критеријума стекне опште уверење да ће одабрана особа најбоље заступати Србију у иностранству, пред међународним организацијама, регионалним савезима и у појединачним земљама, и унапредити њене политичке, економске, пословне и све друге врсте односа, онда заиста неће бити важно да ли је дипломата од каријере, или подржава ову или ону странку. И неће бити потребно годину дана да се о њему постигне сагласност.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.