Нови амбасадори Србије

Србија ће најзад, после годину дана, послати своје амбасадоре у Русију, Канаду, Шпанију, Португалију, Словачку и у Беч при ОЕБС-у. На јучерашњој седници Влада Србије подржала је предлог Министарства спољних послова и новог српског шефа дипломатије Вука Јеремића, али имена нових амбасадора нису саопштена јер, како је новинарима рекао потпредседник владе Божидар Ђелић, "мора се поштовати дипломатски кодекс". У јавности је ипак већ "процурило" да ће у Москву да буде упућен Станимир Вукићевић, заменик бившег шефа српске дипломатије Вука Драшковића; у Отаву Душан Батаковић, доскорашњи саветник председника Бориса Тадића и бивши амбасадор наше земље у Грчкој; у Мадрид Јела Баћевић, некадашња шефовица Канцеларије Владе Србије за придруживање Европској унији; у Лисабон Душко Лопандић, помоћник министра за економске односе Србије са иностранством и један од наших најбољих стручњака за преговоре са ЕУ и СТО; у Братиславу Данко Прокић, саветник премијера Војислава Коштунице за међународну сарадњу, својевремeно амбасадор у Бугарској, а у седиште ОЕБС-а у Аустрији искусна Мирослава Бехам, која се тамо већ налази као отправница послова. Они ће званично бити постављени за амбасадоре посебним указом председника Републике, а на дужност ће ступити кад добију агреман земље домаћина.

Ових шест имена, додуше, попуњава само мањи део од  укупно 21 места у амбасадама и конзуларним представништвима упражњених у јуну прошле године, кад су, после гашења државне заједнице, опозвани дипломатски представници Црне Горе, а коалиционе власти у Србији нису успеле да се договоре кога ће послати уместо њих. Једино су се сложили да нови шеф мисије Србије при Уједињеним нацијама у Њујорку буде Павле Јевремовић, каријерни дипломата и дугогодишњи шеф наше делегације при ЕУ у Бриселу.

У јеку српске дипломатске офанзиве да сачувамо Косово, наставимо преговоре са Европском унијом, побољшамо односе са суседима и поправимо свој међународни углед, и даље су, међутим, празне неке од најважнијих амбасадорских фотеља у кључним европским и светским престоницама и земљама чланицама Контакт групе и Савета безбедности УН, али и у другим државама широм света. Још немамо амбасадоре у Великој Британији, Италији, Белгији, Црној Гори, Албанији, Словенији, Финској, Данској, Пољској, Аустралији, Ирану, Аргентини, Кенији, Замбији, Кувајту и Мјанмару.

Бивши министар спољних послова Вук Драшковић је намеравао да, поред већ наведених кандидата, чије именовање је подржала претходна влада још прошле године, у Белгију пошаље Александара Фатића, директора београдског Института за међународну политику и привреду, али о њему није постигнута сагласност у Влади Србије. После јучерашње седнице није потврђено ни да ли ће – како је недавно пренела агенција Танјуг – нови државни секретар МСП-а бити Милан Пајевић. Само је саопштено да је за генералног секретара МСП именован Мирко Стефановић, каријерни дипломата, некадашњи југословенски амбасадор у Израелу.

Како сазнајемо, о амбасадорима у Лондону, Риму и Подгорици се још "воде консултације", а какав је предлог дао шеф српске дипломатије, у МСП-у нам нису рекли.

Уз сву упорност, редакција "Политике" није добила ни одговор на питање да ли постоје дугорочнији планови, односно законски предлози, да се српска дипломатија осавремени и кадровски, организационо и технички прилагоди новим изазовима, што подразумева и одговарајуће критеријуме за избор амбасадора. Тако би, у ствари, овде уобичајено међустраначко "лицитирање" именима будућих амбасадора – непознато у светској дипломатској пракси и непримерено озбиљној држави која се труди да поправи свој имиџ – било замењено помним трагањем за личностима чије ће знање, углед, искуство, комуникативност и оданост свеукупним интересима Србије најбоље допринети спољнополитичким циљевима земље.

Кад се на основу таквих строгих критеријума стекне опште уверење да ће одабрана особа најбоље заступати Србију у иностранству, пред међународним организацијама, регионалним савезима и у појединачним земљама, и унапредити њене политичке, економске, пословне и све друге врсте односа, онда заиста неће бити важно да ли је дипломата од каријере, или подржава ову или ону странку. И неће бити потребно годину дана да се о њему постигне сагласност.