Погоршан положај Срба у региону

Напредни клуб, удружење из Београда, по пети пут објављује годишњи Извештај о политичким правима српског народа у региону. Сваке године овај извештај представљамо на дан пропасти Републике Српске Крајине.

Реч је о, без сумње, највећем некажњеном злочину извршеном у Европи током протеклог столећа, када је за неколико дана убијено четири пута више Срба него што је у РС Крајини за три године убијено хрватских цивила. Срби у Хрватској понели су пред САД и ЕУ највећу кривицу за рат а чинили су 15 одсто становника ове државе и око 35 одсто ратних жртава.

На основу представљених налаза у овогодишњем извештају стање политичких права Срба у осам околних и суседних држава је погоршано.

Пре неколико дана Уставни суд Црне Горе прогласио је српски језик – којим говори већина њених грађана – за „неуставан”. У Црној Гори још није решено питање статуса српског народа који не ужива ни права националне мањине.

У току су појачани притисци на Митрополију црногорско-приморску. Нису регулисана питања држављанства нити просветна и културна права српског народа, међу којима је на првом месту питање српског језика.

Српска влада није реаговала на основане сумње да су у Црној Гори фалсификовани председнички избори и попис. Није било реакција из Београда, Брисела или Вашингтона на шовинистичке испаде појединих првака режима у Подгорици.

Током протекле године све су јачи и учесталији били притисци САД и ЕУ ради ограничавања и умањивања аутономије Републике Српске. На делу је злоупотреба европских интеграција, страних кредита и утицаја међународних установа у БиХ, како би на штету српског народа и РС била извршена нелегална и нелегитимна ревизија Дејтонског споразума и Устава БиХ.

Кампања заснована на обманама, преварама и шовинизму у прилог централизованог система јединственог матичног броја грађана, завршила се без успеха, али уз недопустиво угрожавање живота најмлађих становника Федерације БиХ и бројне увреде на рачун српског народа.

При том, у Федерацији БиХ српски народ и даље нема она права која Бошњаци/муслимани имају у Републици Српској. Упркос пресуди Европског суда за људска права, није регулисано питање станарског права припадника ЈНА и ВРС.

Од промене владе у Београду донекле је умањен интензитет односа између Србије и Републике Српске и појачана је кампања против Републике Српске у делу медија под утицајем невладиног сектора, као и кампања против политичких представника Републике Српске у медијима који подржавају Владу Србије.

Претходна година је, према налазима Напредног клуба, несумњиво најтежа по српски народ у Републици Хрватској од нормализације односа између Београда и Загреба. Овоме је допринела чињеница да од Хрватске никада није озбиљно затражено да испуни обавезе које је прихватила Ердутским споразумом и Уставним законом о националним мањинама.

Хрватска је при том примљена у Европску унију и упркос чињеници да није вратила више од 20.000 станова својим грађанима српске националности који су поседовали станарско право, баш као што је у односу на остале земље региона, које су биле захваћене ратом, постигла најмањи успех у враћању избеглица и прогнаника.

Ослобађање хрватских генерала првостепено осуђених за ратне злочине над крајишким Србима, као и ускогруд и странчарски однос садашње Владе Србије допринели су веома лошем стању у ком се данас налази српски народ у Хрватској.

У Републици Словенији коначно је, после више од двадесет година, започето решавање питања „избрисаних” грађана. Српски народ, за разлику од Словенаца у Србији, ни даље не ужива статус националне мањине, иако представља највећу националну заједницу после већинског народа. Српском народу су тиме оспорена права која из таквог статуса проистичу.

Настављен је прогон православне Охридске архиепископије у Републици Македонији, који је кулминирао када је архиепископ Јован Шести изнова осуђен на вишегодишњу казну затвора. За разлику од међународних организација за заштиту људских права, Република Србија није реаговала.

Ионако лоше прилике, кад је реч о политичким правима српског народа у Републици Албанији, остале су непромењене с тенденцијом даљег погоршавања. Срби немају ни пуно право националне мањине, враћање српских имена и презимена дозвољено је само половично, изјашњавање на попису није у потпуности слободно.

Мађарска је једина држава у региону у којој је, према подацима последњег пописа становништва, забележен пораст броја припадника српског народа. Од 2014. године националне мањине у Мађарској би коначно требало да добију право на представнике у Парламенту.

Конзервативна политика националистичких власти у Мађарској, међутим, доприноси даљем оспоравању и умањивању права националних мањина, па тако и Срба.

Румунија је и даље једина држава у региону у којој српски народ ужива пун капацитет права загарантованих Уставом и међународним споразумима. Број Срба у Румунији умањен је у последњој деценији услед миграција и асимилације.

Установе у Републици Србији, које би требало да се баве односима са српским народом у региону, ослабљене су током претходне године. Министарство за дијаспору и Србе у региону сведено је на ниво канцеларије.

Седница Скупштине дијаспоре и Срба у региону 2013. године завршена је суштинским неуспехом. Ионако мала званична буџетска издвајања стагнирају и даље су неупоредива са издвајањима у исте сврхе Мађарске, Хрватске или Бугарске.