Србија очима странаца

Док у узаврелом политичком и календарском лету покушавамо да се охладимо негледањем и неслушањем различитих медија или смо у хладу већ оронуле кајсије или оближње реке, дотле све више странаца долази на наше географске дужине и ширине из радозналости, по препоруци својих пријатеља или чак и пословно. Како нас они виде? Да ли њихово око и ум могу да примете нешто што је нашим чулима престало да даје надражаје?

У мају ове године довела сам групу америчких последипломаца у студијску посету Београду. Гледали су, слушали и упијали све што су им домаћини из различитих пословних, образовних, владиних и невладиних кругова говорили. А лична искуства са улица, из ресторана, позоришта главнога града додали су на слику коју су понели о Београду, Србији, али изван свега о људима.

Шта их је највише шокирало?

Скоро једногласно су истакли НАТО разарање Београда које је још увек и голим оком видљиво, али које је оставило и психолошке и друштвене последице. Спознаје о изузетно високој стопи незапослености која доводи и до губитка стваралачког и амбициозног младога кадра су забрињавајуће. Интензитет којим људи свих генерација пуше, на улици и у ресторанима, нису могли остати непримећени, као ни псећи отпад по улицама.

Позитивно су били изненађени спознајом да деца почињу са учењем страног језика врло рано и да, макар енглески, говоре изузетно добро, чак и са америчким сленгом. Пожелели су да и млади Американци почну са учењем страног језика што раније. Позитивно их је изненадила отвореност људи за разговор, из пословног домена, али и свих других с којима су имали прилике да дођу у контакт, и њихова искрена жеља да буду од помоћи.

Посебно ће се памтити пажња коју су запослени у хотелу „Парк“ показали када се једна од студенткиња разболела: „Били су брижљиви као моја породица”. Преко матураната мале матуре који су заједно са америчким студентом, који има своју балетску компанију, одиграли једну праву хип-хоп тачку, насред „Мекдоналдса” на Теразијама. „Сећање на овај догађај измами осмех на моме лицу. Дечја и наша искреност биле су незаборавне”, приметила је једна студенткиња. И незаборавна је Скадарлија у којој се славило момачко вече и где су све студенткиње добиле по ружу од будућег младожење. А и објашњење да се песме не певају само ради забаве већ ради прича које говоре о љубави и пријатељству.

Млади научници су у отвореном и мудром разговору поделили своја размишљања о Србији, Америци, свету, као и своју жељу да знањем помогну Србији да иде и више и даље. „Увек је узбудљиво упознати људе који желе да допринесу развоју своје земље”, приметила је америчка студенткиња после разговора са младим научницима.

Чак и када искуство није било на први поглед најбоље – таксисти који су тарифу од аеродрома до хотела увећали неколико пута, били су „пријатни, са добрим знањем енглеског језика И услужни“!А људи! А жене! Пре свега жене које су: „лепе, елегантне и сигурне”! Приметили су да је „српски народ отпоран, поносан и обдарен”!

О младима: „Млади уживају у Београду, граду задивљујуће историје и културе, уз лепо неговане паркове, и труде се да виде најбоље у датом тренутку, да дају позитивну слику о граду и одузимају ’оружје’ скептицима који се колебају да ли да посете Београд.” Стога и сугестија за промотивни слоган:
S. Superb
E. European
R. Region
B. Becoming
I. International
A. Attraction
(Изузетан европски регион који постаје међународна атракција.)За оне којима је овај слоган много дугачак, студенти су смислили још један: Serbia, the secret worth telling again and again (Србија, тајна о којој треба причати!).
На крају о спознајама, оним филозофским, а за свакидашњи живот појединца, земље и света тако драгоценим, до којих су студенти дошли боравећи у Београду. „Научио сам да не постоји увек само један тачан одговор на питање, ни само један начин на који ствари могу да функционишу. Спознао сам да свако има своју причу и да је неопходно да саслушамо све приче и да покушамо да разумемо и оне које нису наше!",речи су једног студента, док је једна студенткиња потврдила моћ коју путовања имају за наше спознаје о свету: „Боравак у Србији је учинио да предрасуде, ’о опасној и агресивној земљи’ заменим својим спознајама. Развила сам велико поштовање и наклоност према српском народу који је поносан на своју земљу, жилав и поседује неодољиву страст за животом!”

Професор на College of Business, Argosy University, Сарасота, Флорида