Бекрић: Није немогуће да се пласирам у финале СП

БЕОГРАД –Репрезентативац Србије у атлетици Емир Бекрић рекао је данас да је потпуно спреман за Светско првенство у Москви и да, иако му овај шампионат није приоритет, није немогуће да избори пласман у финале дисциплине на 400 метара с препонама.

„Апсолутно сам спреман. Пре четири дана сам на екипном првенству Србије трчао 400 метара без препона и испало је феноменално, јер је 400 метара увек добар показатељ колико могу да идем. Ако сам трчао лични рекорд без адекватне конкуренције и без адреналина, онда на препонама могу да очекујем бољи резултат од оствареног ове године”, рекао је Бекрић за агенцију Бета.

Европски вицешампион с прошлогодишњег првенства старог континетна из Хелсинкија данас путује за Москву, два дана пре почетка шампионата света.

Бекрић је ове године остварио значајне резултате - освојио је златну медаљу на Европском првенству за млађе сениоре истрчавши деоницу за 48,76 секунди, што је нови државни рекорд, а најсјајније одличије донео је и с Медитеранских игара и Балканског првенства.

„Све се мења из године у годину, за финале некад треба више, некад мање, али оквирно мислим да ће за финале у Москви бити довољно 48,50 или 48,60 секунди. Мислим да није немогуће да се пласирам у финале”, казао је рекордер Србије.

Ипак, Бекрић са своје 22 године чврсто стоји на земљи, свестан је чињенице да треба напредовати постепено и да атлетичари у овој дисциплини касније сазревају.

„Није ми ово Светско првенство приоритет, фокусиран сам на Европско наредне године. Зато се не оптерећујем. Ако буде финале, то је историјски успех. Ако не буде, извући ћу поуку из целе приче и пренећу на наредну сезону, али мислим да могу равноправно да се борим”, рекао је Бекрић.

У Москви очекује исту конкуренцију као и у Лондону на Олимпијским играма када је заузео 14. место. Истакао је да не може да издвоји ниједног атлетичара као главног фаворита за злато и да не зна шта да очекује од конкуренције, као и да за сада не види ко би могао да обори светски рекорд који је постављен 1992. године (46,78).

Добра ствар је, како је рекао, што је напредовао у односу на прошлу годину за пола секунде. Он је рекао да не одустаје док не испрограмира све до детаља како да из године у годину трчи још боље.

„Желим да на Евопском првенству узмем златну медаљу и да оставим траг у атлетици. Знам како да то урадим, само да здравље послужи. Циљ до Олимпијских игара у Рију је да спустим време до 47,90. То ми је циљ и сматрам да то није немогуће... То је злато”, објашњава Бекрић уз осмех.

Атлетичар Партизана је отказао одлазак у САД на студије како би се спремио за Хелсинки када је освојио сребро, а одбио је и понуду да пре годину и по дана оде за Турску. Истакао је да су услови у Србији лоши и да је најлакше побећи, а у каквим условима тренира најбоље показује ситуација само недељу дана пре првенства у Москви.

„Дође фудбалска утакмица, па два дана не могу на стадион Партизана. Онда одем на стадион Војне академије, па тамо немају моје име на списку, па онда зови Савез да ме пусте... Смешне ствари”, рекао је Бекрић.

Он је захваљујући медаљи с Европског првенства добио могућност да одради зимске припреме на Тенерифама.

„Ја сам врло срећна особа, јер у условима у којима живимо, могу да одем два пута годишње по три недеље у иностранство на припреме. То је 2.500 евра по особи, а те паре могу много боље да се уложе ако остану овде. Најлакше је изградити дворану и све паре усмерити на једно место и уштедети. Тек је завршена, мислим, прва фаза дворане, од три, четири”, казао је Бекрић.

„Добили смо стадион на Кошутњаку и дошао сам у ситуацију да не могу да уђем на тај стадион. Поред тога, стаза је неисправна, кривине су преоштре и онда у принципу и немамо алтетски стадион на Кошутњаку, то је само прича за јавност”, казао је Бекрић.

Велика нада српске атлетике жели да такву ситуацију промени.

„То су ветречање с којима се боримо, али разлог зашто све ово радим је што желим да једног дана направим промену у атлетици, да својим резултатима допринесем да се више улаже”, истиче Бекрић.

Најзаслужнија особа за Бекрићев напредак је тренер Мирјана Стојановић с којом сарађује 13 година и која му је, како је рекао, друга мајка. Скакао је у даљ, трчао кросеве, 400 без препона, а онда је Стојановићева препознала дисциплину која му најбоље лежи.

„Препознала је неки вид борбености код мене, а за 400 с препонама морате да будете храбар, истрајан и борбен до краја, јер ипак ту има 10 препона и мора се бити фокусиран... Један погрешан корак... Као да се дисциплина сама појавила и да ми је легла. Године 2008. сам трчао 53,20, па ево сад 2013, после пет година, имам вредне резултате”, казао је Бекрић.