Преминуо Дејан Косановић

Један од најзначајнијих српских историчара филма, проф. др Дејан Косановић преминуо је 8. августа у Београду, у 83. години.

Рођен 1930. године у Београду, дипломирао је филмску режију на Академији за позоришну уметност у Београду 1952. године и био један од првих југословенских дипломираних редитеља.Aпсолвирао је и Историју уметности на Филозофском факултету у Београду.

Радио је на филму, као асистент режије многих страних филмских редитеља, најчешће у копродукцијским филмовима, али и домаћих аутора (у филмовима „Капетан леши” Живорада Жике Митровића, „Љубав и мода” Љубомира Радичевића, „Двоје” Александра Петровића...). Као редитељ реализовао је 35 документарних дела („Ђура Јакшић”, „Фреске”, „Истина у оковима”, „Легенда о Стефану Дечанском”, „Опсада Београда”...) и краткометражних филмова („Лењин на маркама”) и више од 200 документарних ТВ емисија за југословенске и иностране телевизије – у Француској и Немачкој, као и за Ен-Би-Си из Сједињених Америчких Држава.

Историјом југословенског филма бавио се од 1958. године, када је објавио прве текстове из ове области. Од 1971. године активно се бавио проучавањем почетног периода историје кинематографије у југословенским земљама и региону. Докторирао је 1983. године са тезом „Почеци кинематографије на тлу Југославије 1986-1918”. Објавио је више од 300 чланака, есеја, студија и књига посвећених историји југословенске кинематографије у земљи и иностранству, највећим делом посвећених раној филмској прошлости. Књиге су му објављиване на српском, италијанском, француском и енглеском језику. У оквиру ових издања утврдио је и изнео јавности на увид велики број новооткривених података о нашој филмској прошлости, а посебно се бавио историјом немог филма и кинематографских делатности на тлу Југославије.

„Свака књига о историји кинематографије или почецима филмске делатности на неком простору требало би да има двоструку функцију: да се из мрака заборава извуку имена људи који су били пионири филма на одређеној територији и да текст буде подстицај за нека даља истраживања што би био задатак младих истраживача које занима културна и филмска прошлост”, говорио је проф. Косановић.

Од 1962. до 1995. године предавао је на Факултету драмских уметности у Београду, где је и пензионисан у звању редовног професора. Био је шеф катедре за Организацију филмске и ТВ производње (данашња катедра за Филмску и ТВ продукцију) и декан ФДУ од 1973. до 1975. године. Био је и директор Фестивала југословенског филма у Пули.

Поштујући његову жељу, проф. Косановић сахрањен је у најужем кругу породице у Београду.