Енергија обнављања

Већ пету деценију у континуитету, своју активност на савременој сцени

Милена Јефтић утемељује значајним сликарским опусом који је похрањен и каталогизиран у референтним колекцијама и легатима, а бивалентност свог стваралачког бића она паралелно употпуњује и значајним професионалним креацијама као позоришни костимограф и сценограф.

Енергија усмерена ка моћи сталног обнављања богатог стваралачког искуства видљива је и на новој поставци „Банат”, чија концепција и наслов, као својеврсна меморијска мапа, истичу снагу завичајног кода. На тај начин, ова сликарка се приближава духовном братству великана као што су Коњовић или Радовић, који су се у свом стваралаштву, такође, ослањали на антејску зависност од земље и завичајног упоришта.

Очито, таложено искуство из претходних стваралачких фаза Милене Јефтић на новој изложби сублимирано је у једну изнијансирану и сензибилизовану визуелну пројекцију посвећену животу банатске равнице и њеним органским процесима. Ове цртачке творевине настајале су у дугим временским сеансама (2005–2013), у којима је сведена природа графита тонирана доминантним валерским модулацијама овог медијума. Тако, ликовне вредности добијене софистицираним графитом, пастелом и пигментом носиоци су и аутентичног бележења тренутка племените постојаности. У овим цртежима поступак апстраховања чињеница из реалности прати процес усложњавања субјективне интерпретације визуелних датости у којима опада улога спољног посматрања, а расте визура унутарњег ока. Наиме, од реалног фрагмента спољног света који изблиза посматра и који кроз фрагментарне кадрове своди на битно, сликарка гради апстрактну целину материјализујући интимна стања виђења, сећања и доживљавања војвођанског пространства. Полиптисима на зиду и једном великом подном композицијом у свом готово свечаном садржају Милена Јефтић наставља да негује један тип осећајности у којој се цртачким текстурама сугерише меланхолична тишина сателитских снимака банатских ораница.

Интегрални део изложбе посвећен визуелном дијалогу са пространством Баната, представља и видео-рад који је Милена Јефтић начинила мобилним телефоном путујући ка родном Томашевцу. Сублимирајући идеју о бескрајном простору и протоку времена она својом камером прати непрегледну линију хоризонта која дели и/или спаја земљу и небески свод акцентујући промене малих разлика.

У основи свог стваралачког бића, сликарка је заокупљена идејом потпуности, па се и радови из циклуса „Банат” могу сагледати у постојаности органског процеса цртања, који је нераскидив интегрални део једног креативног тренутка.

Импонују посвећеност и амбициозност храњени духовном (и физичком) енергијом. Исто тако, доследно развијен језик садржаја и форме говори о сложеној и даровитој ауторској личности која се у својим сликарским опсервацијама непрестано обнавља.