Амерички кошаркаш рођендански дар председнику Израела

Шимон Перес, који је 2007. постао девети председник Израела од оснивања те државе 1948, добио је леп поклон за 90. рођендан. Центар НБА лигаша Њујорка Амаре Стoдемајер (30, 211 цм), „бронзани” с америчком репрезентацијом на Олимпијским играма у Атини 2004, шестоструки учесник традиционалног меча „Свих звезда” у најјачој кошаркашкој лиги света, предао је документа за добијање израелског држављанства, што је потврдио и његов заступник пред јавношћу.

Стодемајер, који по мајци има јеврејску крв, срео се средином прошлог месеца с Пересом у председничкој резиденцији у Јерусалиму. У том граду био је учесник XIX Макабијаде, такозваних Јеврејских олимпијских игара, које се у Израелу одржавају на четири године као такмичење јеврејских спортиста из матице и расејања, а у последње време и спортиста с израелским држављанством без обзира на вероисповест. Макабијада, коју организује Светско спортско друштво „Макаби”, важи за најмасовније такмичење у спорту на свету после олимпијских игара и игара Азије, а овај пут је окупила око 9.000 такмичара из 72 земље.

Амерички кошаркаш, од недавно савласник кошаркашке секције Хапоела из Јерусалима као члан групе инвеститора која је купила 60 одсто акција клуба за 4,2 милиона долара, био је помоћник селектора јеврејског тима Канаде. Перес га је приликом сусрета замолио да се од следеће године стави на располагање израелској репрезентацији имајући у виду и то да га још од 2007. нема у америчком тиму (због повреде отпао са списка за Олимпијске игре у Пекингу 2008. на којима су Американци вратили злато у своје руке).

Стодемајер, који је првих осам сезона у НБА играо за Финикс, а 2003. је проглашен за најбољег новајлију у лиги, прешао је у Њујорк у лето 2010. Недуго после потписивања уговора на пет година за 100 милиона долара први пут је посетио Израел у жељи да види земљу предака своје мајке. У недавним интервјуима за јерусалимске медије истакао је да има редовне сусрете с њујоршким рабином, да духовну снагу црпи из Торе и да слави јеврејске празнике...

Родитељи су му се рано развели. Кад је имао 12, од срчаног удара у сну умро му је отац, који га је као фудбалски тренер усмеравао на тај спорт. Мајка му се преудавала неколико пута, а издржавала га је тако што је обављала сезонске пољопривредне радове, берући поморанџе и јабуке. Због ситних крађа и превара годинама је била у затвору па су о њему бринули и други људи. Променио је шест средњих школа у две америчке савезне државе (Флорида, Њујорк). Иако у трећој години готово да је дигао руке од кошаркашког развоја због животних трзавица, није било двојбе да је један од најдаровитијих играча у целој земљи, а Финикс је био једини тим на драфту 2002. који је у првој рунди одабрао средњошколца и то као деветог „пика”...

------------------------------------------------------------------------

Два Израелца у НБА

Омри Каспи (25, 206 цм), некадашње крило Макабија из Тел Авива, својевремено један од највећих талената европске кошарке, први је Израелац који се домогао НБА лиге. Иако је 2008. повукао кандидатуру пошто није изабран у првој рунди драфта, следеће године га је узео Сакраменто као 23. „пика”. Претпрошле године је прешао у Кливленд, а овог лета у Хјустон.

Пре њега на прагу најјаче кошаркашке лиге на свету била су још четворица Израелаца. Тројица међу њима су изабрана у другој рунди (у првом бирању је 30 играча), али ипак нису потписали уговоре.

Дорона Шефера (41, бек, 196 цм) узео је 1996. Лос Анђелес Клиперс као 36. „пика” – завршио је у Макабију. Десет година касније Лиора Елијахуа (27, крило, 207) одабрао је Орландо као 44. „пика”, а Јотама Халперина (29, плејмејкер, 196) Сијетл као 53. И они су утеху нашли у „Поносу Израела”.

Легендарни израелски кошаркаш Одет Каташ (38, плејмејкер, 193) потписао је уговор на две године с Њујорком. Вратио се у Макаби пошто је у НБА те сезоне (1998/99) био штрајк играча.

Израел сада има и другог кошаркаша у НБА. То је Гаел Мекел (25, плејмејкер, 191), који је потписао на годину с Даласом. Прошле сезоне, као и 2011, проглашен је за најбољег играча израелске лиге пошто је био најзаслужнији за то што је Макаби из Хаифе победом у финалу државног првенства против славног имењака освојио титулу првака први пут од оснивања 1953.